Србија једина држава у Европи која није учинила доступним тајне архиве.

Једно од десет обећања Демократске опозиције Србије (ДОС) из 2000. године било је отварање досијеа. Све странке које су чиниле ДОС биле су на власти више од деценије и четири пута су одбијале наш предлог закона о отварању досијеа. Очигледно су се људи из тих странака нечега плашили, наводи за Данас Александар Југовић, потпредседник Српског покрета обнове (СПО), странке која је ових дана још једном затражила да Скупштина Србије усвоји Закон о отварању тајних досијеа комунистичких служби безбедности.

Како додаје, разлог за тај страх је можда искуство Бугарске, где је комисија за отварање досијеа утврдила да су људи који су дошли на власт после демократских промена, чак и председник и неколико министара, као и неколико стотина дипломата и владика, били сарадници њихове тајне полиције.

- Србија мора да отвори тајне архиве због себе. Десетине хиљада невиних је убијено и закопано у тајне гробнице на пар стотина локација. Убила их је Служба, а убице су награђене због злочина. Историја се поновила деведесетих. Имамо обавезу према невиним жртвама – каже Југовић.

СПО је уједно и најистрајнији у захтеву за отварање досијеа, те су тако два пута – 2004. и 2010. године – предлагали нацрте закона, али без успеха, па тако Србија остаје као једина држава у Европи која није отворила тајне досијее.

- Наш предлог закона садржи најбоља искуства Источне Немачке, Чешке, Пољске и подразумева да имена људи који су чинили злочине, а налазе се у досијеима, буду објављена - каже Југовић.

Међутим, пре него што се приступи отварању досијеа, према мишљењу безбедносних стручњака, мора се прецизно регулисати и дефинисати чији подаци смеју да буду доступни, било да је реч о жртви, јавности или правосуђу. Иако се засад не зна како ће закон регулисати ово питање, може се очекивати, у складу са праксом из источноевропских држава, да неће бити доступни целокупни досијеи, јер ће они бити детаљно прегледани, како би се из њих уклонила безбедносно осетљива места, односно оно што би могло да угрози националне интересе.

С друге стране, приликом отварања досијеа, чиме би се обелоданили злочини из прошлости, мора се водити рачуна о томе да се не прекрше поново људска права. Наиме, познат је пример Чехословачке, где је тајна полиција имала времена да уништи велики број осетљивих досијеа током Плишане револуције, као и да су међу сараднике службе државне безбедности уписивана имена људи који нису били агенти службе да би се тим људима нанела штета.

 

Хрватски случај – опомена Србији

У СПО-у наводе да је недавно привођење у Хрватској, на захтев немачког суда, бивших високих функционера Службе државне безбедности – Јосипа Перковића и Здравка Мустаћа, опомена и нашој држави да ће се на европском путу суочити са сличним или тежим проблемима.

 

Удба очистила досијее

Као један од главних аргумената против отварања досијеа често се наводи то да су они непотпуни, делом нетачни, преправљени или уништени. О томе је сведочио и академик Драгослав Михаиловић, који је 2001. године имао увид у свој досије. Како је казао, његов досије је имао око 300 страна, али када је тајна документација пренета у Архив Србије, остале су само 63 стране. Михаиловић је оценио да је направљена велика грешка што је некадашњој Удби остављено довољно времена да „очисти“ досијее.

 

Бабић: СНС за отварање досијеа

Зоран Бабић, шеф посланичке групе Српске напредне странке, каже за Данас да та странка подржава предлог да се досијеи отворе.

- СНС се не плаши отварања досијеа. Сматрам да се том послу треба приступити и тако ставити тачку на ту причу - каже Бабић.

 

Извор: „Данас“, аутор: Бобан Каровић