Председник Српског покрета обнове Вук Драшковић одговара на питања дневног листа "Данас" о тромесечним демонстрацијама коалиције "Заједно" чији је повод био покушај крађе локалних избора 1996. године.

* Да ли се исплатила тромесечна шетња грађана и протести и које су демократске тековине тада трајно остварене?

- Цео свет је три месеца посматрао и упознавао Србију друкчију од Милошевићеве. То је највећа тековина тромесечних демонстрација коалиције „Заједно“.

* Да ли би се  ти протести  завршили Милошевићевоим  лекс специјалисом и да се ОЕБС није умешао и да ли је Милошевић направио катастрофалну грешку лажирањем избора?

- ОЕБС је мало помогао, али је упорни бунт покраденог народа најзаслужнији за Милошевићев пораз и срамоту. Присиљен је да својим законом призна да је покрао изборе.

* Тада, али и касније доста се спекулисало да су се и вође протеста посвађале, јер се наводно Зоран Ђинђић тајно сусрео са Милошевићем. Да ли вам је Ђинђић икада признао да се сусрео са Милошевићем и о чему су причали?

- Зашто „наводно“? То је неспорно. Ђинђић ми је то признао у авиону, док смо, као победници и наде нове Србије, Весна Пешић, он и ја летели у Мадрид, на позив шпанског премијера и краља. Неспорно је, такође, да је на тим тајним сусретима са Милошевићем, док су још трајале демонстрације коалиције „Заједно“, договорено рушење те коалиције, чим Милошевић призна да је лопов, а Ђинђић постане градоначелник Београда. Тада је, тим тајним договором, највећа победа демократске опозиције Србије преокренута у највећу издају и пораз.

* Како сте кренули у протесте  и да ли сте тада мислили да ће они трајати пуна три месеца?

- Ниш је 17. новембра изашао на трг, а ја сам предложио, што су Весна и Зоран прихватили, да сва опозициона Србија следи Ниш и да објавимо да ћемо демонстрирати, најмање, 37 дана, и оборити рекорд Чеха. Послужили смо се малом подвалом. Чеси су демонстрирали само четири дана, али ми смо заиграли на необавештеност и српски менталитет ината у обарању тог рекорда.

* Тада су пиштаљке и лупање у шерпе ушле у моду. Зна ли се како је почела њихова масовна употреба?

- Одмах се појавио произвођач пиштаљки, а шерпе, лонце и остало смишљали су демонстранти. Јаја, којима смо омалтерисали ТВ-Бастиљу, Политику и зграду Председништва Србије, моја су кривица. Са симса Демократске странке, на самом почетку демонстрација, рекао сам: „На јајаре јајима“! Штампане су и чланске карте шетача. Девојке су, у бикинима, по мразу, играле одбојку преко полицијских кордона. Један црни пас, луталица, првог дана демонстрација осматрао је две „војске“ и сутрадан се определио. Пришао је нама и, све до краја тромесечних протеста, ишао испред нас и лајао на кордоне. Вицкасти Ужичани дотерали су у Београд неколико оваца и прасића, црвеном фарбом на њима исписали СПС и „Волим и ја вас“, па смо преплашене животиње пустили према полицији која их је јурила и хватала.

* Шта вам је са тих протеста најупечатљивије остало у сећању?

- Убиство Пеђе Старчевића и пуцање у главу Ивице Лазовића пред седиштем СПО у Кнез Михаиловој. Обојица су били чланови СПО, а члан СПО био је и претучени Дејан Булатовић, коме је писао и амерички државни секретар Ворен Кристофер.

* Да ли су наредне власти из тог протеста извукле неку позитивну  поуку?

- Нису, јер није ни требало. Наредне власти после „историјског“ 5. октобра у заборав и ругање бацале су све што је, од 9. марта ´91. па до 5. октобра 2000., предводио СПО. За њих је Легија био „јунак 5. октобра“, а СПО непријатељ већи и од Милошевића.