Међународни суд правде, врховни судија света, пресудио је да је, у јулу 1995, у Сребреници почињен геноцид над Бошњацима. Ни Србија ни Република Српска не поштују ту пресуду, јер се њоме, наводно, "укида Република Српска", па је, предлаже се, потребно формирати некакву међународну комисију, која би "објективно" утврдила "шта се догодило у Сребреници".

Истовремено, подгрејавају се очекивања да ће Русија у Савету безбедности УН спречити усвајање Резолуције о осуди геноцида у Сребреници. Да ће Русија, дакле, уложити "вето" на пресуду Међународног суда правде и на себе преузети улогу покровитеља једног нацистичког злодела. Нацистичког, а не српског, јер су сребреничке убице починиле и страшни злочин над историјом и савешћу српског народа.

Узимати те убице у заштиту, не признавати природу њиховог злодела, а тобоже у име опстанка Републике Српске, није ништа друго него гурање и Републике Српске и Србије и Срба у морални и цивилизацијски суноврат. Нису темељи ни Републике Српске ни српског народа у сребреничком холокаусту, да бисмо га, на било који начин, релативизовали или умањивали или оправдавали претходним злочинима над Србима.

Сребреница је Бошњацима оно што је Србима Јасеновац или Јадовно или јама Ражани До. Из сопственог искуства знамо да нам свако негирање геноцида хрватских нациста, усташа, задаје нови и посебни бол. Свако наше порицање пресуде Међународног суда правде о Сребреници наноси исти такав бол и Бошњацима.

Као неки књиговођа, лишен саосећања са потомством сребреничких жртава, шеф наше дипломатије пребројио је да је у нацрту текста британске резолуције о Сребреници 35 пута споменута реч "геноцид", а само једном реч "помирење". А његов партијски друг, шеф дипломатије за владавине националсоцијалистичког режима у Србији, изјављује да, већ због толико честог помињања речи "геноцид", Србија мора да одбије ту резолуцију! Жалосно. По њима би, изгледа, Резолуција требало да каже: Заборав оног што се десило у Сребреници услов је за помирење! Узгред, испред једног нацистичког стратишта у Немачкој и данас пише: Они који би да заборавимо, хтели би и да понове.

Од зебње и срама коса се на глави диже нормалном човеку када чита шта све пише на нашим друштвеним мрежама. Каква Сребреница, тамо није било ни геноцида, нити ма каквог злодела! Све је то америчка и ватиканска завера против "невиног и небеског српског народа".

Опет понављам: хитно отворити тајне досијее служби безбедности. Сви су злочини у тој књизи смрти. Суочити народ са истином. То није болна одлука, то је једини лек. И косовска рана се може зацелити само саопштавањем народу истине о свему пре НАТО бомби и после њих. Србија је тражила да Међународни суд правде пресуди да ли су, проглашењем независности Косова, повређени међународно право и Резолуција 1244 Савета безбедности УН. И Суд је пресудио: нису повређени ни међународно право ни Резолуција 1244.

Та иста Србија не признаје пресуду коју је тражила. Не признаје ни пресуду о Сребреници. Шта признаје? Светињу тајних досијеа и одбрану Милошевићевог поретка националног пропадања.