Држава мора да буде уз наше земљаке, јер губимо свој национални идентитет већ у другој генерацији. Пратим и сада веома пажљиво све што се дешава међу 150.000 наших сународника у Аустралији.

- Србија би требало по једноставној и краткој процедури да додели државаљанство свим Србима у свету који то затраже. Такође, потребно је да се из буџета Србије издвоје знатно већа средства за финансирање образовања и информисања на српском језику у иностранству. Србија би требало да у сваком разговору са представницима држава у којима живе Срби покреће питања решавања њихових захтева и статуса – каже у интревјуу за Српски глас Александар Чотрић, народни посланик у Скупштини Србије и члан парламентарног Одбора за дијаспору и Србе у региону.

Срби изумиру у матици, али и у дијаспори?

- Највећи проблем је што губимо свој национални идентитет већ у другој генерацији. За разлику од неких других народа, веома су подложни асимилацији. Срби се брзо интегришу у нову средину, што је добро, али то често води и њиховом нестанку. Срби у иностранству истичу да би матична држава требало више да их подржи у борби за национална и мањинска права у контактима с властима земаља у којима живе. Такође, постоје проблеми када желе да инвестирају у Србији, јер се често мењају прописи, као и људи с којима започну разговоре о свом улагању.

Какав је однос државе према дијспори и како га променити?

- Србија је донела Закон о дијаспори и Србима у региону 2009. године. Овај Закон је установио Савет за Србе у региону, којем председава председник Републике и који би требало да решава проблеме наших сународника у земљама окружења, као и да се састаје најмање једном у три месеца, али се, нажалост, не састаје. У последње три године Савет се састао само једном. Изабрана је 2010. и Скупштина дијаспоре и Срба у региону, али се није састала последње две године. Мандат је делегатима истекао прошле године, а нема планова, како да се изаберу делегати за нову скупштину и када ће у новом сазиву бити конституисана. Србија има и уставну и законску обавезу да унапређује односе са својим државаљанима и Србима у иностранству. Надам се да ће се у наредном периоду приступити испуњавању тих обавеза на квалитетнији и садржајнији начин, него до сада. Јер, помажући својој дијаспори, Србија, заправо, помаже себи.

Зашто још није усвојен Акциони план Владе Србије везан за примену стратегије односа измеду матичне земље и дијаспоре?

- Влада је усвојила Стратегију о унапређењу односа између Србије и дијаспоре и Срба у региону 2011. године, али није усвојен и Акциони план за њену примену, тако да је овај документ остао мртво слово на папиру. Разлози за то су недовољна брига институција државе према својој дијаспори, а има и објективних разлога, попут одржавања избора, формирања нових влада и промена на челу државних органа који би требало да сарађују са дијаспором. Мислим да би и Срби из дијаспоре морали да изврше утицај, преко медија и у директним контактима са државним органима Србије да се овај документ што пре усвоји. У најскорије време у Скупштини ћу тражити информацију од министра спољних послова шта је учињено и шта се планира по овом питању.

Држава као да не зна шта ће са дијспором?

- Пре три године је укинуто Министарство за дијаспору. Формирана је Канцеларија, а пре годину дана укинута је и Канцеларија, те је формирана Управа за дијаспору и Србе у региону у оквиру Министарства спољних послова. Међутим, више од годину дана је протекло, а Влада није именовала директора ове Управе, због чега она не ради пуним капацитетом.

Најавили сте формирање базе свих медија у дијапори. Објасните нам шта ће то значити за дијаспору?

- Ова база ће допринети да се медији повежу међусобно, са медијима у Србији, као и са Управом за дијаспору и Србе у региону, скупштинским Одбором за дијаспору и другим државним органима задуженим за питања дијаспоре. Циљ је да институције и јавност у Србији правовремено и потпуно информишу о Србима изван земље и да буде више разумевања за њихове потребе, како би им се излазило у сусрет. Истовремено, информације из Србије на овај брже ће стизати до наших исељеника. Информације су основ за деловање.

Да ли сте били у Аустралији?

- Аустралију сам посетио почетком 2006. године, у време када сам био заменик министра за дијаспору у Влади. Срби у Аустралији казали су да смо били први представници Владе из Београда који су их посетили после тридесет година. Колега Вукман Кривокућа, тадашњи помоћник министра и ја посетили смо Сиднеј и Канберу и имали бројне сусрете са дипломатама Србије у амбасади у Канбери и генералном конзулату у Сиднеју, представницима српских организација, свештеницима, пословним људима и истакнутим појединцима из редова српске заједнице.

Какав сте утисак стекли о нашим земљацима у Аустралији?

- Пратим и сада веома пажљиво све што се дешава меду 150.000 наших сународника у Аустралији. Знам да је српска заједница веома активна и да се широм Аустралије редовно организују српски фестивали, фолклорне приредбе, позоришне представе, песничке вечери, хуманитарне акције, духовне академије, спортски сусрети, изложбе слика… Радује ме што српски фудбалски клуб „Бели орлови“ из Бонирига тако успешно наступа. И што је прошле сезоне био први у Националној лиги Новој Јужног Велса. Посебно сам срећан што су у свему овоме активни млади Срби и Српкиње, који су рођени у Аустралији.

Да ли се зна колико има Срба ван матице?

- Србија има седам милиона становника, а ван земље живи око четири милиона Срба и држављана Србије. Србија је по томе једна од држава с највећом дијаспором. У региону, а то су суседне земље, плус Словенија, дакле у осам држава, по резултатима пописа становништва, живи око два милиона Срба, а још два милиона држављана Србије и Срба живи у исељеништву, у осталим земљама света, као класична дијаспора. Процењује се да Срби живе у више од 100 земаља света и да имају око две хиљаде својих удружења и организација. Сваке године из Србије се исели око 30.000 људи, то је један град.

Какав је њихов положај широм света?

- Најтежа ситуација по Србе је у Албанији, јер у овој земљи немају никаква национална права. Живи их око 30 хиљада, али им прети потпуни нестанак. Више од сто година према њиима се спроводи политика насилне асимилације. Њихове школе које су постојале двадесетих година прошлог века су укинуте. Било им је забрањено да исповедају веру, а цркве су у комунистичко време биле затворене. Многи имају свест о пореклу, али не говоре матерњи језик. Албанија нема закон о националним мањинама. У Скадру и Фијеру се организују курсеви српског језика, које финансира Србија. Срби у Албанији немају ниједан медиј на српском. Њихова имена су насилно албанизована, а у покушају да врате своја изворна имена сусрећу се са високим таксама и административним препрекама.

Ништа боље није ни у региону?

- Срби у Хрватској већ 25 година живе у атмосфери несигурности и страха. Више од 400.000 Срба је прогнано из Хрватске. Срби су дискриминисани и у Словенији и Црној Гори. У Словенији је после 1991. године 20.000 Срба остало без личних докумената и изгубили су основна људска права, јер власти нису хтеле да им дају словеначко држављанство. Њихови проблеми су почели да се решавају тек после пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру. У Црној Гори на Србе се врше велики притисци, посебно на Српску православну цркву.

 

Александар Чотрић је и познати српски афористичар. Специјалнo за Српски глас написао је један афоризам:
- Србима изван Србије није потребна помоћ матице. Они су се спасили.

 

Свака част Српском гласу!
- Посредством интернета пратим Српски глас. И честитам вам на објективном и правовременом информисању нашег народа, а посебно на томе што чувате нашу ћирилицу – каже Чотрић.