Ко ти ископа око? Брат. Зато и јесте тако дубоко.

Опширније...

Какво је заиста стање у нашем друштву? Прецизног одговора нема, а изгледа ни озбиљних истраживања. У јавности се као стручњаци промовишу „научници“ без дела и стварних истраживања. Најстарији међу нашим „угледним“ економистима су у току свог живота заступали и планску и договорну економију, као и државну интервенцију и чисти либерални концепт, а њихови ђаци само настављају у том правцу. Слична ситуација је и са социолозима, психолозима, политиколозима. Анализе су им или навијачке или „импресионистичке „ (мож’ да бидне, ал’ не мора да значи и мени се чини). Речју, неупотребиве.То, наравно, не значи да свако од њих поред редовне плате из буџета не добија још бар две плате или накнаде, најчешће из буџета, као чланови агенција, савета, комисија, одбора и слободно додајте шта хоћете. Међутим, њихово незнање је обрнуто пропорционално њиховом агресивном наметању сопствених ставова. Додуше, опомиње нас на то Фридрих Велики, и стварни професори са делом и памећу својим дуготрајним анализама са свих аспеката и још дужим међусобним усаглашавањима су такође су бескорисни (Vierzig Professoren – Vaterland verloren тј. Четрдесеторица професора – пропаст за државу).

Опширније...

Избори су завршени и резултате знамо. Ред је, међутим, да их прво упоредимо са прогнозама резултата агенција за испитивање јавног мњења, аналитичара и сличних. Вучић (у тексту ће се употребљавати персоналне ознаке у виду имена, презимена или надимака, али не због недостатка поштовања, већ због препознатљивости и економичности простора) је добио половину гласова и то нико, ама баш нико, није прогнозирао. Неки су били близу, процењивали да ће листа имати преко половине мандата, али само то. Било је тужно слушати те исте после избора како тврде да су прогнозирали такав резултат какав је добијен, а знамо да није тачно. Избори су , даље, били права сеча кнезова (Коштуница, Динкић, Чеда) и то такође нико није предвидео. Избори су донели и два мртваца (политичка) који ходају а нису у групи посечених кнезова. Само захваљујући томе што је један преотео младу Чанка од других (Тадић) или што је за другог бракоразводна парница с младом Београдом још увек трајала (Ђилас). Сеча кнезова још увек није завршена, до краја године су на реду Пајтић, Верко, а и Палма се нешто не осећа добро. Локални кнежеви такође нека се припреме.

Одмах након избора започеле су спекулације о саставу владе и њеној политици и опет доминирају на јавној сцени и у медијима они који се ни памећу, ни знањем, ни добрим проценама нису ни до сада прославили, али се неће устручавати да постхумно тврде да су говорили оно што нису говорили и да нису говорили оно што су говорили. Приметан је, међутим, недостатак неколико сталних актера, једних што су се замерили господарима медија и других због наговештаја скандала (сексуално узнемиравање студенткиња и слично). Једно је сигурно. Нова влада мора и треба да инсистира на две ствари које су, можда и вероватно, илузија. Прва је европска оријентација Србије. Наиме, судбина ЕУ није извесна, али ми по сваку цену треба да избегнемо расправу о том питању и нашу склоност да се бринемо о великим светским питањима док нам кућа гори. Нека о томе брину већи и јачи, а ми треба доследно и интензивно, јер је то у нашем интересу, да наставимо пут евро интеграција. Режисер Горан Марковић каже да је рашчистио са тим да никада нећемо ући у ЕУ и да му је сада лакше, а зна, и то је тачно, да су промене које смо принуђени да вршимо усклађујући се са европским начином живота вредније од самог чланства. Друга ствар на којој нова влада мора и треба да инсистира је поштовање међународног права и да потпуно игнорише што се велики на то право позивају једино кад им је то у интересу, али у нашем је интересу да се на њега позивамо увек, чак и у случајевима када је јасно да нам то неће помоћи. Наравно, још од Тукидида знамо како је стварно “Право, како то иде у свету, јесте само питање међу онима који су подједнако моћни – док јаки раде шта могу, а слаби трпе што морају“.

Стварна тема овог текста је, међутим, докле ће ова нова власт трајати, а о томе се мало говори и мало пише. Одговор је и прост и лак и гласи два мандата (око 8 година), а са претходне две саставиће деценију. Толико трају циклуси у Србији од успостављања вишестраначја. Књига (Библија) говори о 7 дебелих и 7 мршавих крава. У последњој деценији 20. века Милошевић спаја СК и ССРН и формира прелазно решење за 2 мандата социјалиста (у првом предоминантни, у другом доминантни у коалицији). У првој деценији 21. века формирана влада до избора која припрема мирни прелазак власти на ДОС који влада два мандата (у првом предоминантни, у другом доминантни у коалицији). Сада, после прелазне Дачићеве владе следе 2 мандата Вучића (у првом предоминантни, у дугом доминантни у коалицији). Књига Проповедникова каже да што је било то ће бити, што се чинило то ће се чинити и нема ништа ново под сунцем. Дакле, политичка класа из опозиције, ове или неке друге, нека припрема своје кадрове за власт негде око 2022. године. Само песимистима то изгледа превише далеко. Могу ли неки блиски избори да наруше овај циклус од по једне деценије. Можда, али нас помало цинично подсећа једна од најпознатијих америчких анархиста Ема Голдман која каже да гласање може нешто да промени било би укинуто. Можда ово и није тачно, али и не изгледа потпуно неуверљиво.

 

Томислав Јеремић

О нама

Контакт

Српски покрет обнове
Кнез Михаиловa 48
11000 Београд
Србија

Телефон:
+381 (0)11 3283-620

Web: www.spo.rs
Email: info@spo.rs