Народни посланик СПО Александар Чотрић поставио је у Скупштини Србије питање Министарству за државну управу и локалну самоуправу у којем тражи информацију о томе, да ли ће у наредном периоду Србија бити децентрализована по европском моделу.

"Госпођо председнице, даме и господо народне посланице и народни посланици, у име посланичке групе СПО и ДХСС упућујем питање Министарству за државну управу и локалну самоуправу – да ли припрема законске предлоге који ће омогућити другачију територијалну организацију наше земље, односно децентрализацију, односно, још прецизније, стварање већег броја општина у односу на постојеће?
Ми у СПО сматрамо да ни аутономне области, ни региони, не могу да обезбеде уравнотежени и равномерни развој свих подручја у Србији уколико се не формира читав низ нових општина и уколико те општине не постану основни носиоци самоуправе грађана, јер ти грађани, у тим локалним срединама треба да постану власници дохотка који они сами остварују и да одлучују самостално о развоју својих средина.
Ми сматрамо у СПО и ми смо то и дефинисали у нашем програму за децентрализацију и регионализацију Србије да је од животног значаја за нашу државу да се општинама врати њихова имовина, укључујући ту и земљу, грађевинско земљиште, шуме, да им се врате све одузете надлежности, укључујући и сопствену политику запошљавања, да им се врати право које су некада имали на концесије, на своје власништво, да могу да расписују сопствене тендере за приватизацију.
Ми сматрамо да би општинама по тим новим законским решењима требало да припадне и приход од закупа пословног простора, или од пореза на имовину која се налази на њиховој територији.
Ово говоримо због тога што су у бившим југословенским републикама, попут Словеније и Хрватске, оваква решења дала позитивне резултате. Дакле, таква решења постоје и у неким другим земљама у ЕУ. С обзиром на то да у Србији, ево већ више од 50 година није практично промењен број општина, а од распада Југославије, узећемо за пример Словенију и Хрватску, код њих је тај процес децентрализације узео маха и данас Република Хрватска има више од 500 општина. То је број који је некада имала читава СФРЈ. Или, Словенија, која је од 2004. године у ЕУ има 210 општина. Дакле, више него Србија, а Словенија има око два милиона становника. Србија, без КиМ, седам, а Србија има мањи број општина, што значи да у просеку у једној словеначкој општини живи око 9.000 становника, док је код нас тај просек око 46.000.
Говорим ово због тога што ми имамо велике нефункционалне општине које не могу да задовоље све потребе својих грађана. Ево, навешћу пример града Лесковца у чијем саставу се налази преко 180 месних заједница. Како ће руководство града, како ће градоначелник за време свог мандата тамо да обиђе сва та места, а како тек да реши њихове проблеме који се тичу снабдевања водом, школовања, решавања проблема из области здравства и других животних питања?
Ми сматрамо да ове општине морају да се оснују свуда тамо где то налажу потребе људи јер не служе људи општинама већ обрнуто, општине би требале да служе људима. Те нове и мале општине које би биле формиране изван градова, а и ове градске постојеће, морају да се уситне.
Ми имамо закон који предвиђа формирање нових општина на територији постојећих градова, али то није временски лимитирано, тако да, практично, та решења никога не обавезују да се на територији градова формирају те нове општине као код мене у Лозници. Лозница има, практично, статус града, али нема нових општина и таква је ситуација у другим градовима на територији Србије.
Дакле, не може бити да било која та нова и мала општина не може да издржава своју управу, и то би биле општине које би биле функционалне, одговорне грађанима и ево, завршавам са тиме, рецимо по примеру Словеније, када сам посетио једну њихову општину, зове се Олимија и када сам разговарао са градоначелником и питао га колико има запослених у њиховој општинској управи, рекао ми је један и по запослен човек, а то је општина која је проглашена једне године за најуспешнију у ЕУ."