На Видовдан, пре 25 година, кад се навршило шест векова од Косовске битке, на Газиместан, поље давне и велике погибије, слегло се више од милион Срба. Историјски повод за ходочашће био је параван за крунисање и  хиротонисање Косовског Месије, како је вођа комуниста Србије називан и слављен већ две године пре него што ће се на Газиместан спустити са небеса, хеликоптером, и подвикнути да, ни шест векова после епске битке на Косову пољу, нису искључене нове оружане битке Србије против њених непријатеља.

Од априла 1987. па до Газиместана 1989. под маском одбране "светог Косова", чак и уз помоћ кнеза Лазара, чије су мошти пратиле режирано "догађање народа", Србија и Срби у читавој Југославији онесвешћивани су и причешћивани за одбрану комунистичких темеља тадашње велике државе. Тресла се источна Европа, Берлински зид био је пред рушењем, гласност и перестројка топиле су ледене ланце комунизма и у Москви, стеге тог поретка попуштале су и у Југославији, а специјални одреди Срба са Косова, под командом коминистичких служби безбедности и уз заглушујућу буку толиких српских академика, владика, писаца, најумнијих глава нације, како је говорила пропаганда, а најбезумнијих, како ће показати долазећа трагедија, косовизовали су Србију и сву Југославију.

Иза нас је, ево, четврт века од експлозије, тог и таквог, косовског термидора. Који је његов биланс, где су Србија и Срби данас, да ли је тај термидор иза нас?

Кад се поље косовских божура угибало под теретом онесвешћених ходочасника, Срби су живели у једној држави, у Југославији, а Газиместан и покрајина КиМ били су у Србији. Једна велика држава је убијена. У њену смрт узидано је, најмање, 150.000 људских живота, два пута толико људи је обогаљено, више од два милиона њих изгубили су завичај и све у завичају. Срби данас живе у седам државица на рушевинама Југославије, а једна од њих је и од Србије одвојено Косово. Тамо је Срба трипут мање него што их је било кад су кренули за својим спаситељем. Живе у енклавама. У Хрватској је Срба било око 800.000. Данас их нема ни 300.000. Кад је покренут газиместански термидор, Србија и Југославија биле су тридесет година испред Чехословачке. И та држава се распала, али без рата, без термидора, па су, данас, и Чешка и Словачка тридесет година испред Србије.
   
Србија је поражена, осрамоћена, опљачкана. У Србији нису поражени једино пројектанти њеног највећег пораза. Пао је Берлински зид, али њихов зид није пао. Они су победили. Оно што су бранили, они су и одбранили. Западна пошаст демократски уређене државе није се пробила у Србију. Њу воде и заводе исте тајне полиције као и кад је термидор кренуо са Газиместана. Управљају свиме и надзиру све, од месне заједнице до врха државе, од токова новца и пљачке до медијске пропаганде. Људи нерасформираних комунистичких служби су свуда: у мафији, у власти, у судовима, у тужилаштву, у дипломатији. Њихови тајни досијеи, којима уцењују и тргују, режиране непрекидне афере и сплетке, заштићени су свим печатима и бравама. Због тога, избори у Србији не значе ништа и не мењају ништа. Због тога су црвеним термидором оковану Србију претекли и сви у бившој Југославији. Сви, осим несрећне БиХ, где пипци овој хидри, њеним култовима и митовима, још нису сасечени. И Косово ће, ускоро, престићи Србију.

Корифеји националног и државног слома свом термидору облаче нове хаљине, да прикрију несрећу и ране. У прекројеној државној химни, моле Бога за "српске земље", али не кажу ни које ни где су. Изгубљено Косово преселили су у преамбулу Устава, у државну заклетву да Косово није изгубљено и да имамо оно што немамо.

Од Месијиног изборног пораза па до данас, ниједан председник Србије, ниједан њен демократски премијер, ниједан парламент, ниједна национална научна установа, нису признали да је политика термидора била и антидржавна и антинационална и антицивилизацијска. Највише што се може чути је то да је стратегија пропала само због грешака у њеној примени. Од Газиместана до данас, непрелазне су барикаде пред људима и странкама који би хтели да воде друкчију политику, да коренито мењају поредак у Србији. Зато је Србија, и данас, ту где је. Нигде.