(Данас) – Драма Украјине ће, верујем, бити окончана договором између Кијева и Москве, уз најбоље посредовање Европске уније, пре свега Немачке. Мислим да се Украјина мора федерализовати - каже у разговору за Данас поводом кризе у Украјини Вук Драшковић, бивши министар спољних послова Србије.

Како, као бивши министар спољних послова, разумете неоглашавање Србије поводом драматичних збивања у Украјини?

- Могуће је да постоји бојазан да бисмо се, ма шта да кажемо, некоме замерили: Русији, новим властима у Кијеву, ЕУ или САД. Мислим да Србија не сме да ћути и да мора имати јасан став о збивањима у Украјини, првенствено због тога што су Срби са Русијом и Украјином повезани својом историјом, културом, пореклом, религијом.

Шта би то, по вама, Србија требало да каже?

- Као држава која је кренула ка чланству у ЕУ, Србија је у прилици да Бриселу предложи да новим властима у Кијеву упути јасну поруку да се европска Украјина не може градити на непријатељству са Русијом, на дискриминисању милиона Руса у тој великој земљи, на укидању руског језика, на толерисању милитантних неонациста који, у име придружења ЕУ, проповедају истребљење Руса и Јевреја. Москва и огромна већина Украјинаца би сигурно поздравили такву поруку из Брисела, опасне страсти на обе стране би спласнуле и отпочели би украјинско-руски разговори и договори. Без обзира на то шта мисле о Владимиру Путину и демократским слободама у данашњој Русији, и Брисел и Вашингтон морају да уважавају историјску, националну, религијску и стратешку везаност Русије за Украјину, која траје вековима.

У Вашингтону и неким европским државама може се чути да те историјске везе Руса и Украјинаца не дају никакво право Русији да уредује по Украјини и да најављује и војну интервенцију?

- Мислим да Русија не уредује по Украјини, него да демонстрира одлучност да заштити милионе Руса у тој земљи, своје историјске и духовне изворе, а и своје стратешке државне интересе. Русија је, уз САД, супер сила данашњег света. Судбина и европског и светског мира зависи, пре свега, од ове две државе. То је реалност. Америка је, са позиције своје огромне војне моћи, изгласала и закон да ће оружано интервенисати свуда у свету где буде проценила да су угрожени њени државни интереси. И она то и чини, уз отворену или прећутну подршку и већине држава ЕУ. Сад, кад Русија демонстрира одлучност да заштити своје интересе на простору на коме је рођена руска држава, да заштити своје елитне војне базе на Криму, Вашингтон прети Русији, а у Бриселу се проглашава узбуна. Нешто ту није у реду са принципима. Тај Крим, који је узбунио свет, вековима је био у саставу Русије, а један Украјинац, Никита Хрушчов, по личном хиру и тадашњој моћи првог човека у бољшевичком Кремљу, поклонио га је Украјини. Ако је нелогично и опасно да Руси буду на руском Криму, онда је нелогично и опасно и да Руси буду у Москви.

Да ли је, у оваквим околностима, могућ дијалог између Кијева и Москве?

- Да није подстрекавања са стране, Украјинци и Руси би садашње спорове решили брзо и лако, као у породици. Огромна већина Украјинаца није непријатељски настројена ни према Русима ни према Русији. Напротив. Деле заједничку историјску судбину. Није Украјина родно место ни Америке, ни Британије, ни Пољске. Од Стаљинове смрти па до Јурија Андропова, Украјинци су владали Совјетским Савезом, а тиме и Русијом. Гогољ је украјински писац, а његов Тарас Буљба убија рођеног сина због тога што је издао Украјину и Русију.

Да ли је свет пред новим хладним ратом и свим непредвидљивим и опасним што он носи са собом?

- Тренутно, да. Дугорочно, не. Драма Украјине ће, верујем, бити окончана договором између Кијева и Москве, уз најбоље посредовање ЕУ, пре свега Немачке. Мислим да се Украјина мора федерализовати, слично као што је федерализована и сама Немачка. Надам се да ће брзо отоплити и односи на релацији Вашингтон – Москва, јер решавање многих кризних жаришта у данашњем свету, посебно на Блиском Истоку и у Авганистану, захтева сарадњу САД и Русије, а не њихово непријатељство. Коначно, обе ове велике и моћне земље главна су мета међународног тероризма.

Аутор: Р. Д.