(Данас) - У Женеви је претходне недеље одржан међународни скуп у организацији Кран Монтана форума са темом која се тиче стварности коју живимо сви на планети. Организатори форума у позиву су рекли да је свет у великом проблему. И свима је јасно да јесте.

Са простора Западног Балкана било је људи из Северне Македоније, Црне Горе, БиХ, и Србије. Политичари, амбасадори, министри, привредници, банкари, индустријалци, представници цивилног друштва...

Мени је позив стигао као председнику Српског покрета обнове. Некако за мене потпуно логично, поред значаја представљања моје странке (којој узгред буди речено међународног угледа никада није недостајало), у сваком контакту себи сам наменио и својеврсну улогу представника наше земље. Говорио сам о лепотама Србије, позивао људе из других земаља да нас посете, говорио о томе да ће Београд бити домаћин Специјализоване изложбе ЕXПО 2027...

Сусрео сам се на почетку конференције са председником Јерменије Вахагном Хачатуријаном и пренео му поздраве истакнутих припадника јерменске заједнице у Србији. Значајни учесник форума био је и премијер Чада г. Ајамаја Халина. Његове поруке одјекнуле су конгресном салом. Али, о томе ћу рећи нешто на крају свог текста.

Кран Монтана Форум већ деценијама представља глас разума. Ове године је скуп окупио учеснике који су расправљали о безбедности поморских путева, улози жена у Африци, изазовима климатских промена, питањима везаним за рударство, за неопходне сировине за деценије пред нама, сајбербезбедности у банкарском систему...

Другог дана рада форума одржан је и панел о безбедности на коме сам изнео своја размишљања. Упутио сам поруке за које се надам да ће присутним представницима ЕУ, као и другим учесницима из европских, афричких и азијских земаља користити као путоказ с обзиром на наша искуства из скорашње историје.

Као глас стручне јавности из Србије (са којом сам обавио консултације пре одласка у Женеву) истакао сам значај међународне сарадње полиција и правосудних органа и истакао да је најзначајније имати квалитетну и правовремену размену информација.

На основу такве размене се много ефикасније врши борба против међународно одлично увезаних криминалних група.

Нисам заборавио да поменем неопходност реафирмације међународног права у области заустављања организованог криминала и терористичких активности. Посебан осврт на панелу сам имао говорећи о изазовима који прете угрожавањем стабилности светског поретка. А сви смо се сложили да безбедност почива на стабилности.

Живимо у опасним и тешким временима. Тренутно је на планети активно 59 ратова! Пажња је усмерена првенствено на ратне сукобе у Украјини и на Блиском Истоку. Сви учесници имали су и потребу да размене утиске о победи Доналда Трампа на америчким изборима. Занимљива су размишљања људи ван Србије на тему шта целом свету доноси његов други мандат. С тим у вези запамтио сам поруку Данијела Ворнера, истакнутог саговорника - Американца који живи и ради у Женеви. „И Трамп и ја смо Њујорчани. Трамп је из Квинса, а ја из Бронкса. Не верујте му ништа што говори! Али, не верујте ни мени!“ Чини ми се да ће читав други Трампов председнички мандат бити обележен сталним преиспитивањем изреченог и учињеног. Судара стрепње и наде. Започела је ера републиканске Америке, али је америчко друштво толико подељено да је и сам мој саговорник био у шоку због једне никада до сада доживљене ситуације. Све до ових избора Американци у Женеви су се окупљали да у две одвојене просторије али под истим кровом дочекају резултате. Ни присталице Трампа, ни присталице Камале Харис нису желеле да буду у истој згради. Зато је нова америчка администрација пред огромним изазовом – желе да направе Америку великом поново, али пре тога морају да учине Америку целовитом. Великом, али изнутра, да би своју величину емитовала ка споља. Колико ће непредвидивост и радикализам Доналда Трампа бити у стању да то донесу свету преостаје нам да видимо.

У свом обраћању, подсетио сам на текст бившег министра одбране Велике Британије и бившег генералног секретара НАТО Џорџа Робертсона у коме је овај британски лорд цитирао једног српског политичара. Сматрам да та реченица треба да одјекује и ван сале у којој је одржан форум. „Можете ли замислити колико би Балкан био просперитетан данас да смо ми политичари имали исту међуетничку сарадњу као што су је имали криминалци?“

Говор сам завршио једним личним утиском који сам стекао током боравка у Женеви. Изванредни млади људи, полазници Дипломатске академије форума, као и студенти са неких од најзначајнијих европских универзитета, од Милана до Данске, били су ту све време, пажљиво слушали, пратили сва излагања учесника и бележили своје утиске. У разговору са њима у паузама сесија сам разумео колико они представљају здраву енергију наше планете. Инспирисан њиховим речима, поручио сам свима на панелу да је време да те и такве младе људе активно укључимо у свет одраслих. Старије генерације очито нису успеле да направе мирну, стабилну и сигурну планету. Или не умеју макар да је сачувају таквом. Морамо зато помоћи младима да кажу своје мисли, при томе имамо и дужност да им пренесемо знања која им могу помоћи, али прво је нужно да отворимо своје умове за њихове идеје и да учимо и ми од њих. Јер, верујте, имамо шта да научимо.

Балкан више није у ратном двадесетом веку. На жалост, цео свет као да се убрзано припрема за далеко већи конфликт уместо да примени наше искуство. Заиста ми знамо (ма колико често и заборављамо) да је боље сто година преговарати уместо једног јединог дана рата. Искуство представника афричких држава које сам упознао нас учи томе да је и тај континент предуго заробљеник ужаса и ветрова рата. Премијер Чада Халима је упутио снажну поруку целом свету: „Неопходно је примирје, радите на томе!“. Аплауз у дворани и даље чујем у својој глави. За безбедност је неопходна стабилност, запитајмо се колико смо сви ми појединачно и сви ми као заједница стабилни. Тај одговор нам указује и колико је потребно радити на безбедности света који остављамо следећој генерацији. Лепој и паметној.