Довољно је рећи легенда српског рока, оснивач култног састава „Рибља чорба“, певач, композитор, текстописац, колумниста, саветник, књижевник...

Мање је, међутим, познато да је Бора одржао на стотине добротворних и хуманитарних концерата са којих се одрекао прихода у корист деце, прогнаника, бескућника, сиромашних, бедних, унижених, о којима тако често и пева.

Да поменемо само антологијску и неправазиђену Борину песму "Погледај дом свој, анђеле", најбољу песму у свим анкетама у веку иза нас.

Бора је певао за болнице, сиротишта, избегличке кампове, удружења хендикепираних, храм Светог Саве, за Ђурђеве ступове, за храмове на Косову и Метохији.

Увек се одазивао, без обзира радило се о највећим халама у највећим градовима, или о забаченим варошицама и селима.

Бора никада није правио разлику да ли наступа у Србији или дијаспори. Знао је да у једној недељи свира у Неготину, Бечу, Чукојевцу, Цириху, Руми, Стокхолму, Ужицу, Ротердаму...

Излазио је пред своју публику једног дана у Бризбејну на плус 35 степени, а следећег дана на Новом Зеланду на минус пет.

Бора је увек бринуо о целини српског корпуса. На задивљујући начин спојио је све делове на којима живи наш народ. Рођен је у Чачку, па је Чачанин. С обзиром на то да је највећи део живота провео у Београду, осећа се Београђанином. Својатају га и Нишлије, јер му је отац из овог града. Слави Светог Аранђела, што доказује порекло Ђорђевића из Васојевића, односно из Црне Горе. За разлику од неких који се грабе за држављанство страних земаља, Бора има држављанство Србије, Републике Српске и бивше РСК.

Бора је био наш амбасадор у свим земљама у којима је боравио и министар за дијаспору пре формирања таквог Министарства. 

Оставио је траг и наставиће да постоји у срцима и сећањима свих чланова СПО као и свих људи којима су његови стихови обележили младост, заљубљивање, одрастање и животе.

Верујемо и надамо се да ће са неког другог, лепшег места гледати свој дом и даље.