Говор Вука Драшковића, председника СПО, на Европском молитвеном доручку у Берлину:

Драги пријатељи,

Сестре и браћо у Исусу,

Благословени су миротворци, волимо ближње своје, волимо непријатеље своје, и молимо се за њих.

Да ли је то могуће? Ово је стратешко и тешко питање, јер две хиљаде година после Христа ови његови идеали делују као утопија. Не због Христа, него због људи. Да ли је, запитајмо се, велики немачки филозоф Фридрих Ниче рекао болну истину: И Бог има свој пакао, то је његова вера у људе?

Благословени су миротворци. Не смемо то разумети као робовску послушност Сотони. И Христос је, у храму, у Јерусалиму, плануо бесом и потегао бич.

Благословени нек су ратници коју ратују против Зла. Они су највећи миротворци, јер само њихове победе доносе мир.

Овде, у Берлину, престоници великог немачког народа, поновимо захвалност ратницима који су поразили нацизам и највеће злочине почињене у име немачког народа. Овде, у срцу Европе, десила се тријумфална победа покајања. Немачки канцелар Вили Брант узвисио се до неба, до Христа, када је пао на колена у Варшавском гету. Меморијал јеврејским жртвама холокауста, подигнут под прозорима Бундестага, симболизује морални и духовни Арарат нашег света. И наду да Христова вера у људе није утопија и Христов пакао.

У Југославији, држави у којој сам рођен, а више је нема, јер је убијена у крвавим ратовима између ближњих, далеко смо од катарзе. Чак је јерес и помисао да би био лековит меморијал жртвама Јасеновца, испред хрватског сабора, и жртвама Сребренице, испред парламента Републике Србије.

Нека су благословени браниоци Украјине.

Нека су благословени Руси који се противе злочинима над Украјином и Украјинцима, и због тога бивају убијани и упућивани у обновљене стаљинистичке гулаге.

Нека су благословени сви у свету који се боре против Сотониних јахача апокалипсе.