Много тога повезује београдски Трг слободе 1996. и 1997. и кијевски Мајдан 2013. и 2014.

Оба протеста почела су у новембру и трајала до половине фебруара. На оба протеста вијориле су се заставе ЕУ, САД, НАТО алијансе, Ферарија... На оба трга демонстрирало се против изборне крађе. Председник Србије Слободан Милошевић покрао је локалне, а председник Украјине Виктор Јанукович националне изборе.

Кијевски демонстранти на Мајдану су репризирали београдски карневал слободе, а Јанукович је, све до 17. фебруара 2014, опонашао Милошевића. Демонстранти су хапшени и премлаћивани, опкољавани полицијским кордонима, на њих је и пуцано, председникови медији проглашавали су их за стране плаћенике, олош, издајнике Украјине. Али, слобода није узмицала пред силом.

У фебруару 1997, сила је у Србији узмакла пред слободом. Милошевић је признао да је лопов и вратио покрадене гласове. У фебруару 2014, Виктор Јанукович, по наређењу из Москве, пуца на људе на Мајдану, а снајперисти чине покољ: стотину је мртвих на тргу, неколико стотина рањених.

Злочином над народом који га је изабрао за председника бранио је издају тог народа којему је, у изборној кампањи, био чврсто обећао да ће потписати споразум о придруживању Украјине Европској унији. Обећање је погазио, покрао гласове дате том обећању, и наредио масакр на Мајдану. Украјина је планула гневом, излила се на улице и тргове, а председник – убица побегао је у Москву.

За моћну и свемоћну мрежу руске КГБ и руско – српске Удбе у данашњој Србији и мртви и живи слободари са кијевског Мајдана су врхунско зло, пошаст антируска и антисрпска, повампирени нацизам, кривац за праведну и ослободилачку Хирошиму над Украјином!

„Специјална војна операција“, чији је циљ „ослобађање“ Украјине од Украјинаца, није покренута у фебруару 2022, него још у априлу 2014, месец дана после касапнице на Мајдану. КГБ на крсту разапету лутку проглашава за руског дечака, жртву украјинских нациста који спроводе геноцид над Русима у Донбасу. Руска војска запоседа Крим, а у побуњени Донбас, да „бране“ православне Русе од православних Украјинаца, стижу и хорде Чечена. У осветничком оргијању због Мајдана, „заштитници“ од геноцида над Русима обарају и један страни путничи авион и убијају 296 путника и чланова посаде. Упућена је морбидна порука Западу: као нуклеарна велесила изнад смо свих небеских и земаљских закона и обзира!

Пропагандом КГБ-а и Удбе лоботомирана већина Срба верује да су Украјинци скривили злочин над собом самима. Нису смели да, између слободе и ропства, између Европе и Русије терора и обновљених гулага, изаберу чежњу са Мајдана. Украјинци су криви што бране Украјину, што не истакну белу заставу!

КГБ је на Мајдану гурнуо украјинског председника у крвопролиће, да би отворио вратнице пакла у којему ће, као „историјска грешка“, изгорети и Украјинци и Украјина. У Београду, после свог слома на Тргу слободе, КГБ и Удба прибегли су другачијем сценарију. Разбили су победничку коалицију „Заједно“, па две њене чланице, ДС и ГСС, бојкотују парламентарне и председничке изборе. Бојкотују победу. Удбин поредак смрти је преживео, злочинима над албанском већином на Косову изазвао гнев демократског света, НАТО бомбардовање, војну капитулацију и протеривање државе Србије са Косова.

А кад је, после косовског слома, изгледало да је неизбежан и слом разбојничког режима, врховна команда Удбе придружила се опозицији и од њених вођа дочекана са највишим почастима. Легија и његови злочинци проглашени су за хероје и ослободиоце. Био је то фатални пораз београдског Трга слободе, од којега се Србија никад није опоравила.

Порушена, расељена, обогаљена, са стотинама хиљада гробова, Украјина ће ипак преживети и досањати снове слободара са Мајдана.

Мајдана у Србији, којим Удба плаши Србе и Србију, нема и задуго неће бити оживљеног Трга слободе.