Вести
- четвртак, 22. јун 2023. 15:52
Овогодишњи добитници награде „Драгиша Кашиковић“, Издавачке куће „Српска реч“ из Београда су: Иван Милетић Милбриџ, за новинарство; Дарко Обрадовић за публицистику; Станислав Томић за афоризме и Мирослав Средановић за сатиричну причу.
Награда „Драгиша Кашиковић“ се додељује од 1994. године за врхунске уметничке и професионалне домете и ширење слободе стваралаштва, у областима којима се бавио истакнути новинар и књижевник Драгиша Кашиковић (1932-1977). Признање чине плакета и новчани износ, који ће лауреатима бити уручени на свечаности у Удружењу књижевника Србије.
Програмски директор Института за јавну дипломатију Иван Милетић Милбриџ је српски повратник из главног граде Аустралије - Канбере, где је радио у Министарству одбране. Аутор је веома запажених колумни на домаћим и страним порталима у којима на студиозан и аргументован, али и популаран и разумљив начин анализира глобалне и домаће теме и феномене, пре свега, односе великих сила, рат у Украјини, предности евроатлантских интеграција наше земље, регионалну проблематику и збивања на Косову и Метохији.
Дарко Обрадовић из Београда је програмски директор Центра за стратешку анализу. Аутор је већег броја научних радова, анализа, чланака и колумни из области науке безбедности, међународних односа и геополитике. Његови најзначајнији радови односе са на безбедносне изазове и претње миру, стабилности, демократији и европском путу држава на Западном Балкану. Дипломирао је на Факултету безбедности Универзитета у Београду и мастер је академских студија дигиталних медија и комуникација. Отворено указује на хибридно деловање појединих аутократских рeжима у Србији и нашем региону.
Станислав Томић из Зворника у Републици Српској је афористичар млађе генерације. Дипломирао је и магистрирао на Филозофском факултету у Источном Сарајеву. Ради као професор филозофије зворничком средњошколском центру. Објављује у угледним регионалним листовима и часописима. Аутор је четири запажене књиге афоризама. Заступљен је у више зборника и антологија српског афоризма. Пише афоризме који су друштвено ангажовани, критички, сатирични, политички, али су истовремено и филозофски, етични и уметнички.
Мирослав Средановић је сатиричар из Београда. Дипломата је у пензији. Пише афоризме и сатиричне приче. За кратке приче је добио награду „Вуко Безаровић“ у Пљевљима, „Наџи Наман“ у Либану и награду на Фестивалу хумора и сатире у Раковици. Његове кратке приче одликују сажети израз, динамични дијалози и оштро интониран хумор, а тематика се односи на политичке догађаје и карактерне особине наших људи. Добитник је и награде „Радоје Домановић“, Удружења књижевника Србије. Објавио је десет књига афоризама у Србији Републици Српској. Превођен је на више страних језика.
О добитницима награде је одлучивао жири у саставу: књижевник Александар Чотрић (председник), уредник у “Српској речи“ Александар Цветковић и књижевник и председник Матице исељеника и Срба у региону Миодраг Јакшић (чланови).
Признање носи име по Драгиши Кашиковићу, једном од најзначајнијих стваралаца у дијаспори, сатиричару, писцу, публицисти, сликару, преводиоцу, новинару и уреднику. Кашиковић је од савременика назван „витезом српске политичке емиграције“. Рођен је 1932. године у Хаџићима, поред Сарајева. Кашиковић је као политички емигрант 1957. године дошао у САД, где је завршио факултет и перфектно овладао енглеским, немачким и француским језиком. Покренуо и књижевни часопис „Данас“, као и сатирични лист „Чичак“. Поред осталих, Кашиковић је објавио књиге „Поручник Каваја“, „Дупљаци“ (драма) и „Партија те тужи, Партија ти суди“ (афоризми). Кашиковић је убијен у Чикагу од припадника југословенске Службе државне безбедности, у редакцији листа „Слобода“, гласила организације Српска народна одбране, коју је основао научник Михаило Пупин 1908. године.
Међу досадашњим добитницима награде Драгиша Кашиковић су: академик Душан Ковачевић, проф. др Ратко Божовић, проф. др Зоран Драгишић, др Драгољуб Којчић, др Срђан Цветковић, др Бојан Димитријевић, др Коста Николић, др Александар Динчић, редитељ Горан Марковић, књижевник Милован Витезовић, списатељица Исидора Бјелица, драмски писци Биљана Србљановић, Милена Марковић и Синиша Ковачевић, књижевна критичарка Љиљана Шоп, проф. др Милан Брдар, др Славомир Гвозденовић, сатиричари Александар Баљак, Слободан Симић, Бојан Љубеновић, Драгутин Минић Карло, новинари Ксенија Вучић, Александар Апостоловски, Предраг Сарапа, Перо Симић, Дража Петровић, Зоран Пановић, Петар Луковић, Вук М. Цвијић, Жељко Копања, Дада Вујасиновић, Бојана Лекић, свештеник Љубомир Ранковић и други ствараоци из Србије, Румуније, Мађарске, Северне Македоније, БиХ, Црне Горе...