Српски језик о данашњем Косову сав је од Удбиних и неистина Цркве, проглашених за „црвене линије“ које се не смеју прећи, а кочнице су сваком разумном српско-албанском дијалогу и споразуму.

Темељна „црвена линија“ је преамбула Устава, која каже да је Косово и Метохија аутономна покрајина Србије.

Није, већ скоро 24 године. Од Кумановске капитулације у рату са НАТО алијансом и Резолуције 1244 Савета безбедности УН.

Полажући заклетву, председник Србије мора да каже да ће чувати суверенитет над Косовом. Али, како чувати суверенитет којег нема? Lege impossibilum, nulla obligatio! – правно је начело још од Јустинијана. Норма која је изван стварности и не може се применити, никога не обавезује!

Од неистине је саткана и „црвена линија“ да Резолуција 1244 гарантује суверенитет Србије над Косовом, и да тај суверенитет чува Русија.

Управо је Резолуцијом 1244 држава Србија протерана са Косова, а за тај прогон гласала је и Јељцинова Русија, а ова данашња се, због агресије на Украјину, пред светом легитимисала као држава која руши, а не штити, ничији суверенитет.

Реагујући на косовски план ЕУ и САД, патријарх српски рече да је „императив сачувати Косово и Метохију у границама Србије“. Обавезујућа заповест Цркве, њена „црвена линија“. Сачувати Косово у границама Србије! Сачувати.

То значи да није било рата и кумановске капитулације, Резолуције 1244, Ахтисаријевог документа о коначном статусу Косова, који су прихватили сви осим Србије и Русије, да нема ни става Међународног суда правде да проглашење независности Косова није противно ни Повељи УН, ни међународном праву, ни Резолуцији 1244.

Ово је стратегијски став да је Слободан Милошевић победио у рату са НАТО алијансом и одбранио останак Косова у границама Србије! И да је, због тога, „императив“ да се чува и сачува оно што је он сачувао. И што, заветовано, већ дуже од две деценије, „чувају“ и „бране“ сви председници и премијери Србије, скоро све странке и њихове вође, многи академици и писци, медији, аналитичари, дивизиони обеспамећених и лоботомираних људи.

Косово је „лажна држава“ под привременом управом „привремених институција“! Не одвија се никакав дијалог између Србије и Косова, него између Београда и Приштине. Није уставна преамбула изван стварности, него је стварност изван преамбуле!

Оторено се повлачи и неодржива паралела између Украјине и Милошевићеве Србије, руског отимања Донбаса и натовског „отимања“ Косова. Од народа Србије се крије шта је потписано у Будимпешти 1994. године и ко је свој потпис засуо пројектилима.

Независна држава Украјина тада је била нуклеарна сила. Своје атомско оружје уступила је Русији, а Русија је гарантовала да ће она штитити територијалну целовитост и сувереност Украјине у њеним тадашњим границама! Гаранти тог споразума биле су и САД и Велика Британија. Лишивши Украјину нуклеарног оружја, братска Русија је 2014. са војском умарширала у Лугањск и Доњецк, а прошле године кренула је да са мапе Европе уклони државу, Украјину!

Украјина је лажна држава. Косово је лажна држава. Украјинци су измишљена нација. БиХ је лажна држава. Црногорци су лажна нација... Иста је то стратегија КГБ и његових најамника и плаћеника.

Отпор злочину над Украјином, претварању ове дивне и несрећне земље у Хирошиму, много је мањи у Србији него у Русији.

Витални и цивилизацијски разлози налажу прихватање косовског плана ЕУ и САД, без заклањања иза неистина.