Историја се, заиста, понавља и као трагедија и као фарса, лакрдија, али и фарса, неизбежно, завршава као трагедија.

Сетимо се. Тридесетих прошлог века, и националсоцијализам Адолфа Хитлера почео је као лакрдија, а тадашње демократске државе – пре свих, Британија, Француска и САД – играле су улогу кловнова у Хитлеровом циркусу.

После победе на изборима 1933, загрмео је на великим митинзима присталица довожених из свих немачких покрајина, уз маршеве страначких јуришника:

Ми рат 1914. нисмо хтели, нисмо га изазвали ни скривили, нити смо у том рату поражени. Само је пробијен Солунски фронт. На свим другим фронтовима били смо надмоћни, али смо задобили убод у леђа, побуну домаћих издајника отаџбине. У Версају смо сурово и неправедно кажњени и понижени. Упркос томе, нека живи мир, нећемо реванш ни нови рат. Посвећени смо Европи мира и стабилности, вечног мира за нашу децу...

Засут је похвалама и честиткама из Лондона, Париза и Вашингтона. Енглески коментатори прозвали су Хитлера мироносцем!

У тајности, говорио је својим генералима: Морамо се убрзано наоружавати. Садашње околности приморавају ме да причам о миру. То је маска, једини начин да нашој нацији осигурам оружје за стварне намере и будуће кораке!

Створио је странку монструма, армију Хитлерових, фирерових, заветника нацистичке религије крви и тла, без јавног програма, партијског статута, процедуре или правилника о било чему. Програм, статут, процедура, устав државе, партијски органи одлучивања... све је био – фирер. Његове наредбе биле су црвено слово за подфирере и мале фирере по немачким покрајинама, градовима, селима, улицама, сокацима, на универзитетима, у школама, у судовима, у научним установама, свуда.

Малим авионом, летео је са митинга на митинг, разметао се успесима, најављивао нове победе и подвиге.

Савладао сам хаос у држави, вратио ред, разгорео наду у Немачку као европског и светског џина. Вратио сам понос нацији, повећао производњу у свим областима привреде, градим аутопутеве, хиљаде километара аутопутева. Обезбеђујем све нове и нове послове за незапослене, чије ми невоље пробадају срце...

Запоседао је душе и мозгове милиона Немаца, а стравична нацистичка пропаганда величала га је као надчовека о коме је сањао Фридрих Ниче. Вођа СА јуришних одреда, Ернест Рем, Хитлеру се обраћао са „ти“ и нагађало се да ће му фирер препустити странку. Изненада, мучки, Хитлер је наредио Ремово смакнуће и погром над његовим присталицама. У држави, некада престоници славне немачке правне школе, није било протеста, нити је било осуде злочина у демократском свету. У Москви се испијала вотка. Фирер је, уз наклоност ослепелог и кукавичког Запада, збацио анатему и са таваришћа Стаљина због страшних злочина у његовој земљи.

Рем и његови јуришни одреди били су паравојска, авантуристи и разбојници жељни новог рата, који су припремали моје убиство – објашњавао је Хитлер западним вођама. И заводио их, хипнотисао својим миротворством и племенитим намерама.

Ја о рату не размишљам ни у сну самоме – говорио им је фирер. Ја само желим да ујединим, данас разједињени, немачки свет. Мирним путем, само мирним путем. Хоћу да створим европском миру и благостању одану немачку политичку нацију, без мењања постојећих граница и без капи проливене крви, и немачке и туђе...

Поверовали су му. И кад је умарширао и у Рур и у Сар, и срушио Версајски мировни уговор, вође Запада су му се поклониле. Говорили су да је то нужни и праведни уступак, јер је Немачка, заиста, у Версају сурово кажњена.

Идеја „немачког света“ ширила се централном Европом као епидемија. Црвене заставе са кукастим крстом залепршале су широм Аустрије, у чешким Судетима, у Тиролу... Хитлер, отворено, ступа у рат против шпанске републике. Британија и Француска проглашавају војну неутралност, а Вашингтон, тајно, помаже фашисте на чијој страни је Хитлер показивао снагу свог оружја...

Одакле сте? – питао је фирер на великим митинзима успаљену светину пристиглу из „немачког света“. Одговарали су: Са Рајне, са Дунава, са Мајне, из Судета, из Тирола... Клицали су, у трансу: Један народ, један вођа!?

Запад је охрабрио Хитлера да Западу испоручи сурове захтеве. И даље се заклињући у своју оданост европском миру, креће у погроме над Јеврејима, а програм уједињења „немачког света“ он преобликује у захтев немачког државног проширења.

Аустријанци су Немци, говори фирер премијерима Британије и Француске. Стабилност Европе и трајни мир у Европи угрожава постојање две немачке државе. Постоји само једна Британија и само једна Француска. Мора да постоји и само једна Немачка!

Хитлерова војска окупира Аустрију и чешке Судете, а Чемберлен и Даладије одлазе у Минхен, да пред Хитлером, својим потписима, овере аншлус Аустрије и Судета! Та издаја и срамота је, и у Лондону и у Паризу, прослављена као „трајна победа мира у Европи.“

Само десетак месеци касније, у Москви ће се Стаљин и Хитлер договорити о деоби плена: Пољска, Финска, Естонија, Латвија, Литванија... Велика фарса експлодирала је у највећу трагедију у дотадашњој историји света.

***

Као да је савремени свет реприза света од пре стотину година.

Запад се повлачи и узмиче свуда. И, све чешће, Запад својом технологијом, капиталом, похлепом за профитом, оснажује и велике и мале диктаторе.

Као да се више не зна ни шта је ни где је „демократски Запад“.

Европска унија јесте колос, и демократски, и економски, и технолошки, али нема ни институције ни механизма који може да Унију брани ни од спољних ни од унутрашњих диверзија.

У Бундестаг се пробила Алтернатива за Немачку. Та партија има три оца: Гестапо, КГБ и Штази. Британија напустила Европску унију. Навлаче се облаци на савезништво САД и Француске.

Све су чешћи гласови да се ЕУ одвеже од Америке. Игнорише се истина да су Америка и НАТО једина одбрана Европе.

На Балкану ври. Трагични ратови из деведесетих као да нису завршени. БиХ је блокирана држава. Бугарска не допушта Северној Македонији, чланици НАТО, кретање ка Европској унији. Косово је „срце Србије“, а није у Србији. Црну Гору, чланицу НАТО алијансе и државу која је била пред чланством у ЕУ, унутрашња и спољна агресија гурају ка провалији, ка грађанском рату. И Србија је драматично, изнутра, подељена и завађена, а покличи о уједињењу „српског света“ потресају читав регион...

Широм света, свуда је све фарсично и пред пуцањем. Пред ратом. Као после Минхена 1938.