Нимало случајно, појавио се NON PAPER о новом комадању већ раскомадане Југославије.

То није никакав папир, никакав документ, говоре његови анонимни аутори. И није, заиста.

Тај NON PAPER је ментална вакцина за повратак Балкана у деведесете прошлог века и подстицај толико жељене, иако још нереалне, балканизације сада склеротичне и споровима уздрмане Европске уније.

За само неколико дана, на Балкану, региону даровитом за несреће, сви су вакцинисани тим NON PAPEROM. Сви причају о новим границама, неки са страхом, неки са надом.

Бензин и пламен све су ближи једно другоме у Црној Гори, у БиХ, на Косову, у Северној Македонији.

Није тешко наслутити коме данас одговарају нови сукоби на Балкану. Пожар би гасили НАТО и Америка. Био би то окидач за одмрзавање и решавање „замрзнутих сукоба“ и на територијама које нису у стратешком дворишту ни ЕУ ни Запада и које та сила назива својим „унутрашњим иностранством“.

Убрзо је произведена и косовска NON PAPER вакцина. Скрива се и њена лабораторија. Тај, условно речено, Фајзер NON PAPER не заговара уједињење Косова са Албанијом.

„Лековитост“ ове вакцине је у формули: Србија сита, а Косово на броју.

Специјални статус СПЦ и њене имовине, српска Света Гора на Косову, аутономија четири општине на северу, Заједница српских општина са извршним овлашћењима и северно и јужно од Ибра... Али, и чланство Косова у међународним организацијама.

Овај предлог за размишљање у Београду су на нож дочекали сви који су и против стварности и против размишљања. Једнако су бучни као и пре две деценије, када су се противили договору са албанском убедљивом већином на Косову и били погонско гориво за Милошевићев рат са НАТО алијансом, окончан војном капитулацијом и протеривањем државе Србије са Косова.

Сада браниоци изгубљеног Косова прете свакоме ко призна и потпише да Косово и све на Косову није само српско и само у Србији, величајући оне који су, пре 22 године, изгубили Косово!

Вакцина против овог аутизма неће се произвести никада. Немоћни су и разум и чињенице.

Србија не сме бити талац неразумних, ма ко да су они. Ако не буде договора са косовским Албанцима, чега може бити осим нове трагедије?

Будимо реални. Косовски NON PAPER је максимум онога што Србија, евентуално, може да добије. И максимум оног што албанска страна, евентуално, мора да прихвати. Нико не добија све и нико не губи све. Једнако задовољни и једнако незадовољни. То је суштина сваког компромиса.

NON PAPER, наравно, није званични предлог ни ЕУ ни САД, било кога. Није предлог, али јесте могући путоказ ка разрешењу косовског чвора.

Охрабрује изјава патријарха Порфирија да Срби и Албанци морају да разговарају, да разумеју и уважавају једни друге.

Косовски NON PAPER реплика је негдашњег плана „З-4“ за Српку Крајину, који су одбили и вође Срба у Хрватској, и Милошевић, и све странке у Србији, и врх СПЦ, успаљени академици, песници, аналитичари, медијски уредници... За прихватање плана „З-4“ био је само „издајнички“ СПО.

Јесмо ли заборавили шта је уследило?

Памтимо ли како је одговорено на одбијање споразума у Рамбујеу 1999. године?

Не награђује се нико због заборава или непризнавања скривљених трагедија. Срби морају остати на Косову.