Црнкиња, Афроамериканка Харијет Тубман, рођена 1822. Као робиња Арминти Мити Рос у америчкој држави Мериленд, постхумно гледа Америку и цео свет са нове новчанице од 20 долара. Са те новчанице уклоњен је лик белог робовласника Ендрјуа Џексона.

Симболична победа америчких црних робова над белим робовласницима, од којих су многи и предводници битке за независност данас најмоћније државе на свету и очеви њеног Устава, требало је да се догоди још пре неколико година, али је то спречила победа Доналда Трампа на председничким изборима. Осокољени расизам белих супрематиста, потомака робовласника, забранио је црној робињи Харијети Тубман да са доларске новчанице промовише тријумф нових нада и слобода у земљи која није само федерација њених држава него је и глобално човечанство.

Џо Бајден, нови председник Америке, није слику те и такве Америке поверио само црној робињи Харијет. За потпредседника САД изабрана је Камала Харис, Американка и црначких и азијских корена. Први пут у историји те државе, за шефа Пентагона, команде америчке војне силе, именован је генерал Лојд Остин, такође потомак америчких црних робова. Спољне послове води Ентони Блинкен, унук Јеврејина који је почетком 1945, у нацистичкој Немачкој, имао срећу да сретне америчке војнике. На енглеском је умео да изговори само три речи: “God bless America”. Примили су га на њихов тенк и са њима ће отићи преко Атлантика...

Државе као што је Америка нема нигде на свету, јер је само у тој држави цео свет. Америка је земља свих светских раса, религија, нација, језика, култура. Држава из које не бежи нико, а у коју у потрази за слободом и бољим животом одлазе сви.

Али, од рата са Британијом и стицања независности, Америка је у сталном унутрашњем сукобу са собом. У крвавом грађанском рату поражени су ропство, робовласници и промотери затварања Америке у себе. Победа је оверена Уставом и законима, али је поражени поредак белих господара настављао да живи у заробљеним умовима милиона, као и у жалосној стварности. Америка Абрахама Линколна дуго и предуго је, избегавајући нови грађански рат, трпела на свом лицу ожиљке расизма, полако и опрезно лечећи ту рану. Из те ране је, у пролеће 1968, потекла крв устрељеног Мартина Лутера Кинга, црне иконе борбе против расне сегрегације. Америка се затресла у темељима. А кад су бели супрематисти, само три месеца касније, убили и председничког кандидата Роберта Кенедија, који је најављивао обрачун са Америком ропства и прошлости, изгледало је да је та држава пред сломом. Огорчење због та два злочина ујединило је, међутим, и оснажило Америку. Већ наредне године, Американци су били на Месецу! А само четири деценије касније, Барак Хусеин Обама, Афроамериканац, хришћанин и са муслиманским коренима, биће изабран за председника Америке.

Недавно, кад је Доналд Трамп нахушкао себи одану руљу да крене на Капитол, све што је на свету заражено вирусима диктатуре, расизма, нацизма, комунизма, тероризма, верског фанатизма, порадовало се слому Америке. Нади да ће, пропашћу Америке, амбиције свих тих зала бити необуздане и суверене да чине што им је воља и жеља.

Америка је, заиста, 6. јануара ове године, била пред понором. Историја се поновила. Увек, кад се нађе изнад провалије, Америци ојачају њена крила.

Доналд Трамп је пуне четири године сукобљавао Америку са Америком, са ЕУ, са НАТО алијансом. Добијао је аплаузе од свих тоталитарних и разбојничких режима на свету. Понегде, као у Србији, апостоли Милошевићевог поретка државног тероризма, ратних злочина и убиства Југославије, Доналда Трампа су грлили и као своју националну икону и узданицу за њихове пројекте нове несреће.

Брзо и одлучно, Џо Бајден се ослобађа трампистичке Америке која је свуда снажила светске тираније. Америка мора да води и да брани слободни свет, одлеже сада из Вашингтона. Тријумвират Америке, ЕУ и НАТО алијансе, мора бити штит пред свим диктаторима и диктатурама!

Ускоро ће се на доларским банкнотама појавити и ликови највећих бораца за људска права у читавом свету. И њих ће, неке постхумно а неке можда и док су у тамницама, пригрлити Америка. Ко ће други.