На данашњи дан, пре 27 година, 1. јуна 1993. године, после пребијања посланика Српског покрета обнове Михаила Марковића у Скупштини СР Југославије, од стране посланика СРС-а Бранислава Вакића, пред здањем парламента у послеподневним часовима организоване су мирне, грађанске демонстрације, на које је полиција брутално одговорила – бацањем сузавца, употребом борних кола, пребијањем више стотина учесника и хапшењем Вука и Данице Драшковић, као и других челника и чланова Српског покрета обнове.

Вуку и Даници полицајци су, приликом хапшења у седишту Српског покрета обнове, у улици Теразије број 3, нанели тешке телесне повреде опасне по живот, а затим су били спроведени у Централни затвор у којем су, у нељудским условима, остали све до 9. јула 1993. године, када су ослобођени после Вуковог штрајка глађу, протеста грађана и дела опозиције, као и због захтева Слободану Милошевићу водећих државника тога времена: америчког председника Била Клинтона, руског председника Бориса Јељцина, британског премијера Џона Мејџора, француског председника Франсоа Митерана и грчког премијера Константина Мицотакиса.

У нередима и насиљу које су на степентишту парламента изазвали припадници страначки злоупотребљеног МУП-а, под, до данас нерасветљеним околностима, убијен је полицајац Милорад Николић који је био симпатизер Српског покрета обнове.

Српски покрет обнове подсећа на ове догађаје, како бисмо указали на погубност настојања неких кругова да се Слободан Милошевић лажно прикаже као патриота и жртва. Истина је да је он био последњи комунистички властодржац у Европи који се на власти одржавао лажима, пљачком грађана, насиљем и убиствима.