Спасоје Паја Крунић, редовни професор Архитектонског факултета у пензији, редовни члан Академије инжењерских наука, бивши председник Градске владе Београда (1997-2000), потпредседник прелазне Владе Србије (2000-2001), посланик у скупштинама Србије (1997-2000) и СР Југославије (2000-2004), председник Политичког савета и члан Председништва Српског покрета обнове, преминуо је 5. маја у Београду.

Крунић је рођен 1939. године у Никшићу. Основну и средњу школу завршио је у Београду, а дипломирао је на Архитектонском факултету Београдског универзитета, на којем је касније постао предавач и шеф Катедре за архитектонско и урбанистичко пројектовање.

Крунић је после победе Коалиције „Заједно“ на локалним изборима и тромесечних демонстрација за признавање изборних резултата, као представник СПО, био на челу извршне градске власти у Београду од 1997. до 2000. године. Као први некомунистички премијер Београда после Другог светског рата остаће упамћен као изузетно стручан, вредан, посвећен, педантан, одговоран и истрајан, а на таквим особинама је инсистирао и код својих сарадника. Био је на челу Београда у време бомбардовања наше земље, када су све градске службе које је преводио, беспрекорно функционисале, посебно се ангажујући на чувању живота и здравља житеља престонице, уредном снабдевању становништва, спасавању повређених из рушевина, њиховом лечењу и опоравку, збрињавању оних који су остали без домова и помоћи породицама погинулих. Крунић је руководио радом Градског штаба Цивилне заштите чији су чланови тренутно излазили на места бомбардовања објеката у Београду, често ризикујући сопствене животе, попут Ратка Булатовића и Небојше Старчевића који су задобили тешке повреде приликом разарања пројектилима зграде Генералштаба Војске Југославије. Крунић је са члановима Градске владе Београда, упркос отвореним опструкцијама и финансијској и медијској блокади режима Слободана Милошевића, у чему су аутократи помагале и неке тадашње опозиционе странке, у врло тешким околностима, успео да обезбеди успешно функционисање двомилионске метрополе. То се посебно огледало у изградњи постројења за прераду воде у Макишу, изградњи бициклистичке стазе дуж обала Саве и Дунава, куповини нових аутобуса, увођењу приватног градског превоза, додели станова породицама погинулих припадника војске и полиције на Косову и Метохији, као и онима који су у њиховим редовима били рањени у борбама против косовских сепаратиста, помоћи Београда српским срединама на Косову и Метохији - у Србици, Зочишту, Великој Хочи и другим местима, информисању Студија Б којем се веровало, те подршци града културним и уметничким установама и удружењима. Треба истаћи да је буџет Београда за 1999. годину био само педесет милиона долара, односно 24 пута мањи него 1991. године, када је износио милијарду и две стотине милиона долара, у време када су градом пре распада Југославије управљали социјалисти.

Радну каријеру Спасоје Крунић почео је као пројектант у Новом Бечеју, одакле је прешао у Завод за урбанизам у Зрењанину, да би потом 18 година радио у Заводу за изградњу Београда, у којем је постао водећи пројектант и добитник Октобарске награде главног града за архитектуру 1984. године.

Пројектовао је више од педесет објеката и здања, међу којима су и Галерије слика „Јован Поповић“ у Опову, Спомен-парк у Краљеву, Дом омладине у Меленцима, Командно-оперативни центар МУП-а у Београду, Прихвалитиште за странце у Падинској скели, Палата „Зора“ на углу Макензијеве и Кнегиње Зорке у Београду, пословни објекат у Кнез Михаиловој 30 и мотел „Корал“ код Ариља. У нека од његових најзначнијих архитектонских дела сврставају се и незавршени храм Христа Спаса у Приштини и Спомен-дом на Равној гори, за чији је пројекат добио престижно признање „Борбину награду за архитектуру“, за најбоље  остварење у 2000. години. О овом здању бринуо је двадесет година, обезбеђујући његово опремање и одржавање, те довођење воде и струје, што је био посебан подухват јер је реч о ненасељеном планинском подручју.

Посебно тешко му је падало што косовске власти од 1999. године не дозвољавају да буду настављени радови на Храму Христа Спаса у центру Приштине. Косовски званичници су неколико пута најављивали рушење ове богомоље, не чинећи ништа да се спречи њено скрнављење и претварање у јавни нужник, депонију, стециште бескућника и место на којем се снимају непримерени музички спотови.

Крунић је једини аутор из Србије чија су дела: Спомен дом на Равној гори и Палата „Зора“ приказани у Фајдоновом атласу савремене светске архитектуре, објављеном у Лондону 2003. и 2008. године. Међу бројним наградама и признањима која су додељена овом ствараоцу, истичу се Велика награда Србије за примењену уметност и дизајн; „Златни беочуг“ Културно-просветне заједнице Београда; Велика награда Савеза архитеката Србије за животно дело; Годишња награда Савеза архитеката Србије; Награда за животно дело, УЛУПУДС-а; Признање за архитектонски догађај године Друштва архитеката Београда и „Добровићева награда“, Асоцијације српских архитеката.

Крунићу је 2016. године уручен орден Светог Саве, високо одликовање Синода Српске православне цркве за несебично залагање на изградњи и обнови храмова и црквених објеката на подручју Београда, посебно у својству председника Грађевинског одбора за уређење храма Светог Марка на Ташмајдану.

Своје радове представљао је на изложбама у земљи и иностранству: у Венецији, Милану, Варшави, Москви, Бечу, Паризу, Берлину и Прагу.

О животу, професионалном и педагошком раду професора Спасоја Крунића 2017. године објављена је капитална монографија под насловом „Просторне метафоре“, чији су аутори Љубица Јелисавац Катић, академик Милан Лојаница и Владимир Мак. Крунић је аутор запажене монографије на српском и енглеском језику „Есеји о граду“, објављене 2018. године.

Као посвећеник стварању, истицао да је за њега „архитектура – техника, уметност, мисаоност и морал“. Тако је и живео, постављајући изнад свега високу моралност и мисаоност. Његови пријатељи знају да је био скроман и честит човек. Иако је пројектовао и изградио десетине грандиозних објеката, живео је у гарсоњери од 29 квадратних метара на Врачару и радећи у подрумском атељеу који му је поклонио пријатељ.

Био је три деценије један од најближих сарадника Вука Драшковића. Једина странка чији је био члан јесте Српски покрет обнове, оставши јој веран и када је био изложен монтираним политичким и судским прогонима и процесима бившег досовског режима.

Иза себе је оставио супругу Зорицу и синове Војислава и Драгослава.

Спасоје Крунић биће сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, на Марковдан, у петак, 8. маја у 12 часова и 30 минута.