У време када је ризично бити позитиван на тесту за утврђивање заражености вирусом корона, многи се плаше и да позитивно размишљају. Ја сам, што би рекао Ђорђе Балашевић у својој старој песми „Slow motion“ – „позитивно-негативан тип“.

Трудим се да негативне ствари посматрам с позитивне стране, а да позитивнима проналазим негативности.

То значи да припадам оним веселим скептицима који сматрају да је свако време, на свој начин, инспиративно за стваралаштво и да живот, па самим тим и уметност, не смеју да устукну ни пред овом пандемијом која се опасно шири целим светом.

Седење код куће је много боље него само седење и зато не би требало имати дистанцу у односу на књиге, те се тако и ја ових седмица највише дружим с њима, јер од свих пријатеља, књига се најлакше отвори.

Током карантина завршио сам књигу афоризама за децу која ће се звати „Свет смеха“, а у којој је и један актуелан: „Нови распоред часова: 1) Час српског језика; 2) Час математике; 3) Час ликовне културе; 4) Полицијски час“.

Завршио сам и превођење афоризама на српски језик руског колеге из Санкт Петербурга Константина Мелихана који поручује: „Сваки лекар треба да буде свестан: ако болест не почне да се лечи на време, болест може да прође и сама“.

Привео сам крају превођење и избор афоризама за Антологију чешког афоризма „Кнедла у грлу“, а из ње бирам мисао Габријела Лауба: „Да ли је свет болестан? Камо среће – могли бисмо се надати оздрављењу“.

Бавио сам се и превођењем афоризама источних суседа и приређивањем Антологије румунског афоризма која се зове „Мед и отров“, из које издвајам сентенцу Ливијуа Рабреануа: „За болест душе нема бољег лекара од самог пацијента“.

Оно што штети телу, користи духу, тако да је дошло да праве епидемије шала на тему вируса корона, а једну такву сам пронашао на руском порталу: „Христос је васкрсао, па је послат у карантин на месец дана“.

А симболика Христовог васкрсења јесте победа живота над смрћу и духа, па и духовитости, над материјом.

 

Приредио: В. Ристић