Александар Чотрић, председник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону каже у изјави за дневни листа за дијаспору „Вести“ да дипломатско особље Републике Србије својом добром вољом може и незванично да информише људе у расејању или их упути на веб сајт Министарства правде и државне управе Србије где је постављено обавештење.

- Пре свега, било би добро да ДКП најпре помогну онима који треба да гласају први пут. Прелиминарно информисање бирача од користи је и конзулатима јер им олакшава и убрзава посао евидентирања гласача - казао је Чотрић.

Подсећања ради, на ранијим изборима било је неопходно најмање 100 евидентираних бирача да би се отворило гласачко место у иностранству. Тако је 2012. године отворено 38 бирачких места у 22 земље, док је 2008. било 75 бирачких места у 42 државе, а од укупног броја бирача уписаних у Посебну евиденцију бирача у иностранству, гласала је само трећина.

- Изменама Закона о избору народних посланика 2004. омогућено је гласање нашој дијаспори. Иако је у међувремену уочено низ мањкавости у изборном процесу, од тада ништа није учињено да се расејању омогући да гласа поштом јер то постоји у многим државама света - каже Чотрић.

Дијаспора би се више ангажовала да се пријави и изађе на биралишта, сматра Чотрић, ако би у парламенту Србије имала своје директне представнике.

- Ништа до сада није учињено да се дијаспори обезбеди да од укупно 250 посланика скупштинског сазива неколико њих директно бира расејање из својих редова, у посебној изборној јединици. Ако знамо да у иностранству живи око 40 одсто укупног српског корпуса, неопходно је да обезбедимо нашој дијаспори да, попут Италијана, Грка, Македонаца или Хрвата, има своје непосредно изабране представнике у отаџбинском парламенту, који ће заступати њихове специфичне интересе и потребе - рекао је Чотрић.

Александар Чотрић напомиње да је препрека у остварењу бирачког права и огромну удаљеност амбасада и конзулата Србије од места становања великог броја припадника дијаспоре и та удаљеност може да буде и до неколико хиљада километара.

- Ти људи су практично онемогућени да гласају и испуне једно од основних уставних права. Зато од више стотина хиљада држављана Србије који живе у иностранству гласа мање од пет одсто - упозорава Чотрић.