На седници Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону, одржаној 22. априла, чланова Одбора размотрили су једину тачку дневног реда, сећање на жртве геноцида у Независној Држави Хрватској, поводом 74 године од пробоја последњих јасеновачких логораша.

Председник Одбора Миодраг Линта је, на почетку седнице, истакао да је 22. април дан када су 1945. године последњи заточеници највеће фабрике смрти на Балкану, у Другом светском рату, Јасеновцу извршили пробој. Он је навео да је у ноћи између 21. и 22. априла од преко 1000 заточеника њих око 600 кренуло у пробој, а преживело је свега 117 људи. Истог дана пробој је извршило 147 логораша у Кожари од којих је преживело свега 11 њих. Председник Одбора навео је да у Хрватској од доласка Туђмана и ХДЗ на власт 1990. године траје процес рехабилитације злочиначке НДХ и усташке идеологије.

Члан Одбора Александар Чотрић заложио се за попис свих српских жртава у Другом светском рату, доношење декларације Скупштине Србије о осуди злочине геноцида над српским народом у двадесетом веку, изградњу Меморијалног центра у Београду, посвећеног жртвама НДХ, подизању споменика овим жртвама и додељивању назива тргу или улице који ће подсећати на овај велики злочин над нашим народом, као и да  медији у Србији посвете већу пажњу и простор овој тематици.

Историчар, академик проф. др Василије Крестић, истакао је да Република Србија не може да понуди подобна решења за најопштија питања попут термина којим ће се именовати почињен догађај, те да у Србији не постоји ни један меморијали центар за жртве геноцида, док Јевреји у свету имају 17 меморијалних центара подигнутих за жртве Другог светског рата. Он је подсетио да и да Старо сајмиште које ће бити претворено у меморијални центар, бити меморијални центар Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, а не само за жртве Јасеновца, што такође говори о недовољној посвећености о жртвама Другог светског рата.

Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, присутнима је говорио о активностима којим се Одбор бави и додао да се воде заветом остављеним од стране владике Николаја Велимировића, да се празнују Новомученици Јасеновачки, да се свету објављују, односно да се свет упозна са страдањем српских мученика и да се српски народ не свети за неправду која му је учињена, већ да не заборавља и учи из својих искустава.

Ненад Антонијевић, саветник у Музеју жртава геноцида, говорио је о активностима Музеја и потреби да се о овом питању говори више у јавности, како српска историја не би пала у заборав.

На седници су говорили и Славко Милановић, председник Удружења логораша Јасеновац, Милинко Чекић, почасни председник Удружења логораша Јасеновац, Снежана Драгосављевић, потпредседник Удружења логораша Јасеновац, Јелена Радојчић, члан УО Удружења логораша Јасеновац и Ранко Бујић, члан УО Удружења логораша Јасеновац. Чланови Удружења говорили су о иницијативама које су подносили Народној скупштини и другим државним и међународним институцијама, нагласивши да очекују да ће у будућности наилазити на више разумевања и подршке која је удружењима потребна. Једна од тих иницијатива јесте да Народна скупштина Републике Србије донесе Декларацију о осуди геноцида у НДХ.

Линта је на крају седнице рекао да ће до наредне седнице Одбора бити припремљени закључци у вези оснивања Меморијалног центра српских жртава геноцида НДХ, усвајање Декларације о геноциду над Србима Ромима и Јеврејима у НДХ и други који се односе на неговање културе сећања на незапамћено и масовно страдање нашег народа у НДХ. Он очекује да ће Одбор на наредној седници једногласно усвојити предложене закључке.