„Јасеновац, Градишка, Јастребарско, Јадовно, јаме широм нацистичке усташке НДХ нису злочини хрватског народа, него монструма из хрватског народа!“

Да је ово, или нешто слично овоме, изјавила шефица хрватске дипломатије Марија Пејчиновић Бурић, помогла би себи и свима у Хрватској који одбијају да буду браниоци или порицатељи највећег злочина, не само у историји Хрвата него и у историји Балкана.

Ниједном речју не жигошући ни Анту Павелића, ни његову нацистичку државу-убицу, она је, међутим, „највећим злочинцима“ назвала двојицу Срба – Дражу Михаиловића и Милана Недића. Зашто?

Вероватно због тога што је генерал Дража Михаиловић био командант Југословенске војске у отаџбини, гериле која се борила и против окупатора и против усташа, и у чијем саставу је било и хиљаде Хрвата. Он је „највећи злочинац“ и због тога што је био ратни министар војни Владе Краљевине Југославије, чије је седиште било у Лондону, и што му је председник САД за допринос у Савезничкој победи над нацизмом и фашизмом доделио највише америчко војничко одликовање.

Генерал Милан Недић је „највећи злочинац“, ваљда, због тога што је прихватио улогу квислинга у у окупираној Србији да би спасавао близу пола милиона Срба који су бежали од усташке каме у геноцидној држави Анте Павелића.

Жао ми је министарке Марије. Истовремено, охрабрују многи и све гласнији протести хрватских антинациста против прикривања или умањивања усташког геноцида. Ти људи бране и хрватски народ од колективне кривице за усташка злодела.

 

Александар Чотрић,
заменик председника СПО
и народни посланик