Споразум Атине и Скопља о обострано прихватљивом имену некадашње најјужније југословенске републике добра је вест, не само за две земље потписнице, већ и за цео Балкан, укључујући и Србију. Један проблем мање у нашем региону свакако је допринос политичкој и економској стабилности. Споразум две балканске земље ослобађа их непотребног историјског баласта и убрзава европски пут Србије, али и читавог Западног Балкана.

Србија би несумњиво требало да поздрави договор са Преспанског језера, као што су то учиниле све чланице Европске уније, али и земље кандидати за чланство. Против споразума су они који не желе добро овом делу Европе и који би да, зарад сопствених интереса, између балканских држава и народа постоје сталне тензије, неспоразуми и сукоби. Русија је упозорила Македонију да ће њено прикључивање НАТО-у имати негативне последице на билатералне односе са Москвом и регионалну безбедност. То је амбасадору Македоније у Русији Гоци Карјанову у марту рекао заменик руског министра спољних послова Александар Грушко. Руски амбасадор у Скопљу Олег Шчербак, који је крајем марта протеран из Македоније, јер је "покушавао да добије класификоване информације важне за безбедност Македоније", отворено је претио, поручивши да би у случају агресије НАТО на Русију, Македонија могла да буде легитимна руска места.

И Македонија и Грчка државе су с којима Србија има добре и пријатељске односе и на које је историјски, духовно, привредно, инфраструктурно, саобраћајно и енергетски изузетно упућена. Грчка је чланица НАТО од 1952. године, а у Европској унији је од 1981. године. Умногоме захваљујући томе, друштвени производ по становнику у Грчкој је 17.400 долара, наспрам 4.500 колико износи у Србији. Македонији се решавањем спора око имена, после 27 година лутања и 15 предложених имена, коначно отвара пут ка НАТО-у и Европској унији. Собрање Македоније је још 23. децембра 1993. године донело одлуку о прикључењу ове државе НАТО-у, али је тај циљ био онемогућен грчким ветом у структурама алијансе због нерешеног спора око имена. Огромна већина становника Македоније, више од 85 процената, подржава улазак своје земље у Северноатлантску алијансу. Очекује се да ће НАТО ове године, можда већ на самиту који се одржава у јулу, упутити позив Влади у Скопљу да Македонија постане њихова чланица. Генерални секретар Савеза Јенс Столтенберг поручио је да у Бриселу препознају важност споразума који су потписали Ципрас и Зајев, и да ће Македонија добити позив за учлањење у НАТО оног момента кад у потпуности буде решен спор око имена, јер је таква одлука донета још на самиту 2008. године у Букурешту.

Тренутак је, дакле, да српска дипломатија снажно подржи окончање једног балканског „замрзнутог кофликта“ на границама наше земље и тако покаже да је и сама за дипломатско и компромисно решавање спорова, да подржава европски пут Македоније, а тиме уверљиво демонстрира да је то и искрено опредељење Србије. У противном, служићемо туђим, а не својим интересима, што, како нас учи историја, никад није било добро за нашу земљу и наш народ.

Александар Чотрић,
заменик председника
Српског покрета обнове