Сутра, 1. јуна, навршава се двадесет пет година од Јунских демонстрација чланова и присталица СПО, одржаних под називом "Стоп фашизму", испред Скупштине СР Југославије због физичког напада на посланика Српског покрета обнове у здању парламента.

Током демонстрација председник СПО Вук Драшковић и његова супруга Даница били су ухапшени и брутално пребијени од припадника специјалних јединица полиције. Заједно с њима кроз тортуру је прошло и више десетина функционера и чланова Српског покрета обнове, тада највеће опозиционе странке у Србији. Укупно је био ухапшен 131 члан Српског покрета обнове. У сукобима је погинуо полицајац Милорад Николић, а повређене су 32 особе.

Вук и Даница Драшковић су, упркос озбиљности повреда које су им нанете током хапшења, били превезени у Централни затвор у Београду. Тек касније су били смештени на Неурохируршку клинику Клиничког центра. За хитно ослобађање брачног пара Драшковић интервенисали су многи светски државници, међу којима грчки премијер Константин Мицотакис, председник Русије Борис Јељцин, британски премијер Џон Мејџор, председник САД Бил Клинтон и француски председник Франсоа Митеран, чија је супруга Данијела лично долазила у Београд.

Због тешког здравственог стања, продубљивања неправде која им је учињена и одбијања Милошевићеве власти да их ослободи, председник СПО је 1. јула отпочео штрајк глађу до смрти. О томе је обавестио своју странку, домаћу и светску јавност тајно написаним и достављеним писмом.

Под великим притиском Драшковићевог штрајка глађу, протеста присталица СПО и појединих опозиционих странака, залагања дела медија у Србији, водећих светских лидера и готово целокупне светске јавности, Вук и Даница Драшковић ослобођени су аболицијом 9. јула 1993. године.

Четврт века касније од тих драматичних догађаја Српски покрет обнове понавља свој захтев да се отворе тајни досијеи служби безбедности, како би допринели утврђивању пуне истине и одговорности оних који су тада скривили смрт једне особе, повреде већег броја људи и неосновано хапшење Вука и Данице Драшковић, неколико потпредседника СПО, бројних учесника демонстрација, као и свих других неразјашњених злочина почињених од упостављања комунистичке власти у Србији 1944. године.