Поводом критика и осуда изречених у средствима јавног информисања од појединих представника политичких странка - Предлога декларације о осуди злочина комунистичког тоталитарног режима који сам у име СПО поднео Скупштини Србије, желим да укажем на следеће:  

Будућност Србије је у Европској унији, а да бисмо постали њен пуноправни члан морамо да усвојимо европске демократске стандарде, па тако и препоруку из Резолуције 1096 о уклањању наслеђа бивших комунистичких тоталитарних система, коју је Парламентарна скупштина Савета Европа (ПС СЕ) прихватила 26. јуна 1996. године и ставове из  Резолуције 1481 ПС СЕ о Потреби за међународном осудом злочина тоталитарних комунистичких режима, која је донета 26. јануара 2006. године.

Парламенти Пољске, Чешке, Словачке, балтичких република, Словеније, Мађарске, Хрватске, Бугарске, Румуније, дакле свих бивших комунистичких држава, које су данас у Европској унији, усвојили су документе којима се жигоше период комунистичке аутократије и опомињу младе генерације на његову погубност.

Штавише, и руска Дума је 26. новембра 2010. године осудила злочине почињене тридесетих и четрдесетих година прошлог века под Стаљиновом диктатуром, масовно убиство пољских официра и совјетских грађана у Катинској шуми, колективизацију, гулаге и монтирана суђења. У документу руског парламента истиче се да су „народи платили велику цену за злочине тоталитаризма“ и најоштрије се критикују „акти самовоље тоталитарне државе која је репресијама подвргла стотине хиљада Совјета за политичка и верска убеђења и социјалну и другу припадност“.

Још једном истичемо да намера Српског покрета обнове, као предлагача - нису нове поделе и сукоби, већ стварање услова за трајно помирење и охрабрење историчарима да наставе своја истраживања према одређивању и објективној провери онога што се догодило.

Сматрамо да жртве злочина тоталитарних комунистичких режима и њихове породице заслужују саучешће, разумевање и признање за своје патње.

Исто тако сматрамо да Србија не заслужује да буде једина бивша комунистичка држава која се није одредила према неделима комунистичког режима, иако је на простору бивше Југославије била његова највећа жртва.


Александар Чотрић,

заменик председника СПО