* Духови прошлости и ратна реторика и даље су присутни на Балкану.  То потврђују изјаве и поступци појединих регионалних лидера. Наш саговорник је председник Српског покрета обнове господин Вук Драшковић. Господине Драшковићу, каква је Ваша оцена тренутног стања на овим нашим просторима и колико тешко успостављене односе муђу државама насталим на простору бивше Југославије поремећују изјаве појединих политичких лидера. Конкретно, изјаве министра спољних послова Србије Ивице Дачића упућене Црној Гори и Македонији.

- Пре свега мене то не изненађује, јер несреће које се заборављају или још поврх свега и оправдавају морају да се понове и ево ми сада смо у ситуацији да видимо драматично погоршање односа у региону и враћање ментално у трагичне деведесете. У немогућности или неспремности да се отварају европска поглавља 5, 17, 31, 34 овде се отварају поглавља 1990, 1991, а председник Србије је најавио недавно и отварање ратног поглавља 1992.

* Но, колико изјаве српског шефа дипломатије, а односе се у ствари на Црну Гору и Македонију - недавне, претпостављам да знате о којим изјавама говорим - могу утицати на односе две државе и да ли се ту може говорити о званичној политици Београда према Црној Гори или само као део предизборног фолклора у Србији, или можда пак треће наметнуте изјаве са стране - тачније да Дачић овим изјавама покушава да заступа интересе неке треће земље?

- Па извесно је да налоге за несхватљиве изјаве провоцирања Црне Горе и покушаја да се уназаде односи између Србије и Црне Горе шеф дипломатије не добија од председника своје владе. Јер је његов (Вучићев) однос према Црној Гори и то што он говори о Црној Гори и односи између две државе дијаметрално је  супротан ономе што говори господин Дачић. Он (Дачић) налоге ја мислим за то добија директно из Москве, и при томе уопште не мислим да их добија од званичне Москве, него од једне снаге која није за потцењивање у Москви, а то је коалиција тих носталгичара за комунизмом и Совјетским Савезом, за империјалним Совјетским Савезом и православних зилота, а и једни и други мисле да је Европа непријатељ, историјски непријатељ Русије, да је Запад непријатељ Русије несхватајући да су они највећи непријатељи Русије, јер без Европе и без европских вредности нема Русије. Русија избачена из Европе не би била Русија. Наравно да налоге од Владе Србије не добијају ни неки коалициони партнери Вучићеве странке, који изјављују невероватне, сулуде ствари о угрожености Срба у Црној Гори. Сама чињеница, сама ако ви изговорите: "Црногорци угрожавају Србе", "Срби су угрожени у Црној Гори" - ви изговарате једну бесмислицу. И то је оно што је најстрашније у целој овој причи, а шеф дипломатије је отишао корак даље, па је изјавио нешто што нисам могао да верујем,него сам морао да поново преслушам његову изјаву, да он додуше хипотетички - како је рекао -  размишља о могућности да се на територији Црне Горе створи независна држава Срба. Невероватно. Значи да се Донбас пресели овамо. Ја се надам да ће тај талас неразума да прође јер је он добрим делом утемељен и на нереалним и сулудим очекивањима заснованим на истој таквој пропаганди да ће амерички председник да уништи Европску унију, да ће да уништи НАТО пакт, да ће срце Балкана да поклони Русији и да ће на крају тај амерички председник да уништи и саму Америку.

* А из овога логично следи питање, а ево интересује ме Ваш став у томе, знамо да званична Србија и генерално комплетна политичка јавност признаје црногорску независност. Међутим, из неких њихових изјава и поступака стиче се утисак да се неке структуре у Србији нису помириле са чињеницом да ће Црна Гора и остати независна?

- Па то је тачно. То су оне нерасформиране, нелустриране, нагло ојачане снаге зла из деведесетих година. Оне су сада овде у узлету. Исти они пропагатори рата, мржње сада јашу помамно и отворено пропагирају нешто што се у овом часу чак и Шешељ устручава да каже тако брутално и отворено да треба разбити Босну и Херцеговину, Републику Српску припојити Србији, Црну Гору припојити Србији и Косово припојити Србији. Од овакве пропаганде цео регион, али Србија највише може само да има штете и да доживи опет неку трагедију јер, понављам, несреће које се заборављају па се још и оправдавају морају да се понове. Овде већ систематично и чудно од Милошевићевога слома па наовамо све власти у Србији су се клониле да народу прикажу истину  и покажу истину о злу које се догодило деведесетих година, него су се злочини скривали, релативизовали, порицали, правдали злочинима других над Србима да би се дошло сада до тачке да никаквих других злочина, односно српских злочина, учињених српском руком није ни било и једино се помиње злочин Олује и намеће се народу да памти Олују која је здружени злочиначки подухват Фрање Туђмана и Слободана Милошевића и НАТО бомбардовање Србије.

* Да се надовежемо на ову причу. Ових дана свакако много се говори о Милораду Додику, челнику Републике Српске. Санкције су му увеле Сједињене Државе. Извесно је да ће и Европска унија. Да ли Додик и његова политика, а уз одређену подршку структура из Србије, може дестабилизовати пре свега Босну и Херцеговину која и даље, морамо то признати, није у стању сама да функционише?

- Па Босна и Херцеговина је одавно дестабилизована. Никада Дејтонска Босна и Херцеговина није заживела и свако додатно дестабилизовање и приче да се она може распасти мирним путем воде у онај исти мирни пут који нам се догодио 1992. године. Ја мислим да је основни задатак одговорних људи из Србије да кажу јавно да Република Српска, ова данашња Република Српска као мултиетнички, демократски, проевропски ентитет није настала, нити је рођена 9. јануара 1992. године на Палама него 21. новембра 1995. године у Дејтону. Према томе, вратити се Дејтонском споразуму и у договору са Бошњацима и са Хрватима градити једну одрживу Босну и Херцеговину уз пуно поштовање Дејтонског споразума, а пре свега поштовање права протераних, одбеглих, избеглих на свим странама да се врате на своју имовину и на своја имања.

* Искористићемо прилику и да Вас питамо о политичкој ситуацији у Србији. Ускоро ће и председнички избори. Да ли ће овај изборни процес када буде завршен довести до тога да се ево ова актуелна, морамо казати непријатељска реторика, на овим просторима донекле и стиша?

- Па колико се ми нисмо опаметили и извукли, сви ми у региону, поуке из трагичних деведесетих година показује и чињеница да овде на свим странама пред изборе нуди се зло, нуди се несрећа да би они који то нуде добили на угледу и да би добили гласове. Уместо да губе гласове они их на тој некаквој ратној реторици, реторици мржње, ексклузивности своје нације, своје религије, на жалост, добијају.  Но, није то једини разлог. Овде је  Србија подељена на Србију која сматра да безусловно као европска земља морамо ићи у Европску унију и ону надреалну Србију која је за то да се према Европи подиже некакав наш зид и да Србија иде у економски савез са Евроазијском унијом и да иде у војни савез са Русијом. То је најпогубнија варијанта. Срећом немогућа. И географски немогућа.

Кад мо већ споменули садашњег шефа наше дипломатије, он је недавно рекао да је лично питао Владимира Путина шта мисли о тој идеји да Србија приступи Евроазијској унији и војном савезу са Русијом и да му је Путин одговорио - па то је и географски немогуће. Наравно да је немогуће, јер је Србија острво у мору држава које су у Европској унији и у НАТО алијанси, а немамо крила да прелетимо преко свих тих држава до Русије.

* На који начин ће и скорије црногорско чланство у НАТО утицати на регионалне прилике и да ли можда у некој догледној будућности може се очекивати да и Србија крене тим путем?

- Па ја право да вам кажем са нестрпљењем очекујем ову сасвим извесну ратификацију о чланству Црне Горе у НАТО алијанси и приступање Црне Горе НАТО алијанси и ја сам од оних који чврсто верују да ће Црна Гора бити та која ће тај пут ка евроатлантским интеграцијама да прокрчи и за Србију. Свака друга алтернатива била би поразна за Србију.


Извор: Радио Црне Горе