У сусрет 14. октобру, дану ослобођења Крушевца у Другом светском рату, представници крушевачког одбора Српског покрета обнове најавили су да ће тог дана одати почаст свим ослободиоцима Крушевца и жртвама комунистичког терора, који су убијени током и по завршетку Другог светског рата.

Цвеће ће, најавили су, тог дана положити на месту где је некада био хотел Париз, данашња зграда Коцке, одакле су се пуковник Драгутин Кесеровић, руски пуковник Патовкин и амерички поручник Крамер, након завршних борби које су вођене против Немаца у Крушевцу и његовог ослобађања, обратили Крушевљанима.

- Истог дана, на Багдали, код Крста положићемо цвеће и упалити свеће и свим грађанима Крушевца који су током рата и борби за ослобођење Крушевца али и након 14. октобра 1944. убијани од стране комуниста на Багдали, у Гарском потоку, на брду Самар и многим другим местима у граду из чисто идеолошких разлога и за које се може рећи да су жртве црвеног терора и зла – казао је новинарима председник крушевачког одбора СПО и одборник у Скупштини града Крушевца, Дарко Симоновић.

СПО, додао је, сматра да је веома важно то што је након више од седам деценија пуковник Кесеровић добио споменик у селу Парцане, недалеко од тромеђе Крушевца, Варварина и Трстеника, и да су за разлику од више десетина споменика које је комунистичка власт деценијама уназад подизала углавном припадницима партизанског покрета, споменик пуковнику Кесеровићу подигли мештани тог краја у знак захвалности ослободиоцу Крушевца.

- Уверени смо да се ближи дан када ће и сам Град Крушевац подићи споменик своме ослободиоцу – казао је он.

Подсетио је и да сви релевантни историчари данас, након отварања архива и сагледавања докумената различитих извора и страна у грађанском рату, сагласни су да су кључну улогу у ослобађању Крушевца имали управо ЈВуО и пуковник Кесеровић.

СПО, како је казао Симоновић, верује и да ће исправљање неправде према првом герилцу у поробљеној Европи Драгољубу Михаиловићу, ослободиоцу Крушевца пуковнику Драгутину Кесеровићу и другим родољубима које је тоталитаран режим више од пола века проглашавао издајницима допринети помирењу у самом српском друштву, али и значајно утицати да се Србија врати својим прекомунистичким, победничким темељима.

- Српски покрет обнове наглашава да је Србија на Западу за коју су се и Дража и Дражини војници борили и данас највећи интерес Србије и свих њених грађана и ми ћемо зато наставити са снажним залагањем да Србија одлучно и храбро настави кретање европским путем. Тако морамо, јер интерес Србије је, увек, за Српски покрет обнове врховни циљ, нагласио је Симоновић.  

Члан Председништва Градског одбора Српског покрета обнове Крушевац и један од оснивача ове странке у центру Расинског округа Добривоје Живадиновић је у свом обраћању истакао да је пуковник Драгутин Кесеровић прошао албанску голготу са четворицом своје браће и да је био школован официр, те да је из Првог светског рата донео и Медаљу за храброст "Милош Обилић".

Он је навео да је у априлском рату 1941. године, батаљон мајора Драгутина Кесеровића давао одлучан отпор немачким моторизованим јединицама на бугарској граници, као и да је наредних седмица мајор Кесеровић обилазио копаоничка и жупска села држећи зборове, прикупљајући мобилизацијске спискове, као и оружје заостало иза војске поражене у априлском рату, те да су га Немци ухапсили на путу Александровац-Крушевац након што их је неко обавестио о његовом деловању.

- Средином септембра 1941, генерал Љуба Новаковић преноси Кесеровићу наређење Драже Михаиловића да почиње "општи устанак" у Шумадији на дан 22. и 23. септембар 1941. године, нападом на све градове у којима су Немци. Кесеровићев задатак био је заузимање Крушевца. Он издаје наређење о мобилизацији и 21. септембра присуствује заклетви 6.000 регрута у манастиру Стрмац. У нападу на Крушевац, заказаном за 23. септембар, требало је да учествују и партизани. После напада на Крушевац, Кесеровић се са својим Расинским четничким одредом придружио опсади Краљева.

Након што напад на Краљево није успео, Кесеровић се враћа у крушевачки крај и наставља рад на организацији покрета. Први Кесеровићев задатак састојао се у формирању Расинског корпуса. Корпус је формиран од 1. јануара до почетка јула 1942. године, и представљао је једну од десет најјачих четничких ратних јединица.

Као комнадант Расинског корпуса, Кесеровић је непрекидно водио борбе против Немаца, а против његових јединица је била организована операција "Копаоник", коју је из Краљева пратио Хитлеров помоћник Хајнрих Химлер. Расински корпус је пробио обруч који су око њега начинили непријатељи.

Лета 1943. против Расинског корпуса ЈВуО Немци су покренули велику офанзиву, названу "Стифелкнехт". У акцији су учестовала два пука 297. немачке дивизије, један SS и четири бугарска батаљона.

Након уласка Црвене армије у Србију, Кесеровићи одреди се ангажују у заједничкој борби са трупама Црвене Армије и имају одлучујућу улогу у ослобађању Крушевца 14. октобра 1944. године, нагласио је професор Живадиновић.

Он је навео да је монтирано суђење пуковнику Кесеровићу одржано почетком августа у Београду пред Војним Судом 1. Армије за наводни "злочин против народа и државе" и да је Кесеровић на суђењу све време тврдио да се са својим војницима за цело време трајања рата борио против Немаца.

- Пуковник Кесеровић пред својим џелатима није ни споменуо одлучујућу борбу за ослобођење Крушевца, као ни две немачке операције које су предузете против њега, а  стрељан је крајем августа 1945. године, при чему место стрељања није објављено, навео је професор Живадиновић.