С обзиром на то да комунисти ништа нису радили случајно, није пука коинциденција да су царска породица Романов и генерал Драгољуб Михаиловић убијени на исти дан - 17. јула. Бољшевици су мислили да тако задају одлучни ударац сваком отпору њиховој тек успостављеној власти.

У мају прошле године генерал Михаиловић је рехабилитован одлуком Вишег суда, али јавност у Србији и региону је и даље је подељена око историјске улоге Равногорског покрета и његовог команданта.

Зато је најбоље да видимо шта су о генералу говорили и писали странци.

Генерал Шарл де Гол, главнокомандујући свих француских трупа и Покрета отпора 2. фебруара 1943. одликује највишим војним одличијем - Ратним крстом генерала Михаиловића, за заслуге у борби против окупатора, истичући да је он ”легендарни херој који никада није престао да се бори против заједничког непријатеља”.

Амерички председник Хари Труман 29. марта 1948. постхумно одликује генерала Михаиловића Орденом легије за заслуге, највишим одликовањем које се странцу може доделити, а у образложењу наводи:

”Генерал Драгољуб Михаиловић истакао се на изванредан начин као главнокомандујући Југословенске војске и касније као министар војни, организујући и предводећи значајне снаге отпора против непријатеља који је окупирао Југославију.»

Много година касније, 8. септембра 1979. Роналд Реган, тадашњи гувернер Калифорније и потоњи амерички председник пише:

”Коначна трагедија Драже Михаиловића не може да избрише из сећања његову херојску и често пута усамљену борбу против двоструке тираније која је савладала његов народ - нацизма и комунизма."

Амерички председник Френклин Рузвелт заслужним појединцима  је поклањао књигу под насловом ”Четири слободе”. Једну такву књигу даривао је генералу Михаиловићу и она се чува у Београду, у Архиву САНУ.

Том Бредли, градоначелник Лос Анђелеса указом је прогласио 17. јули 1986. за ”Дан сећања на генерала Дражу Михаиловића”!

И за крај цитат једног Србина, највећег песника нашег језика:

«Покољења дјела суде,

што је чије, дају свјема.»