Виши суд у Београду 14. маја прошле године рехабилитовао је генерала Драгољуба Михаиловића, министра војног у Влади Краљевине Југославије и команданта Равногорског покрета.

Рехабилитација вође српског Покрета отпора, иако значајна, није довољна и предстоји још много посла, како би се њему и његовој војсци признале заслуге због борбе против нацистичке окупације Краљевине Југославије.

Равногорски покрет умногоме је сличан пољској Армији крајова - која се налазила под командом пољске владе у егзилу и која се од 1942. до 1945. борила против фашизма и комунизма. Прогони припадника Армије крајове трајали су до 1989, када су, коначно, њени припадници проглашени борцима за слободу и када су командантима поништене пресуде изречене од комунистичког режима. Данас у Пољској име Отаџбинске армије носе многе институције, њима су посвећени музеји и подигнути су споменици широм Пољске. Неподељено је мишљење да је ова Армија симбол херојског отпора тоталитаризму.

У земљама Запада нема никакве дилеме о стварној улози Равногорског покрета што, потврђује и одлука из 1986. Тома Бредлија, градоначелника Лос Анђелеса да 17. јули прогласи Даном сећања на генерала Михаиловића. У Србији, нажалост, још увек се скрива и фалсификује истина о карактеру Равногорског покрета.

Заговорници историјске истине и правде зато ће наставити да се боре да генерал добије своје објективно место у средствима јавног информисања, уџбеницима историје, науци и да се по њему назову тргови, улице, установе, касарне...

Ми који смо у парламенту, залагаћемо се за то да се усвоји Декларација о осуди злочина комунистичког тоталитарног режима, да се установи Дан сећања на жртве комунизма, да се донесе Закон о изградњи Меморијалног центра борцима ЈВуО, као и да коначно почне да се примењује Закон о правима бораца Равногорског покрета.

Тражићемо да буду пописане све жртве комуниста, да се пронађу, и откопају масовне гробнице и да сви убијени буду достојно сахрањени, као и да им буду подигнута заслужена спомен обележја.