У децембру давне 1973, први пут сам видео Русију, а одрастао сам уз приче да се, кад је ведро и посебна месечина, са херцеговачких планина види Москва.

И, ево ме у Москви, престоници "мајке Русије" и светског комунизма. Све је око мене мргодно и туробно. У пустим излозима само разапете траке са паролама у славу комунизма. Изнад булевара растегнута огромна платна, а пароле и на њима. На једном пише: "Нема комунизма без добре поштанске службе"! Лара, не она Пастернакова, шапуће ми на Црвеном тргу: "Лењин нам је сахранио Русију"! Прижељкивао сам Мисир и Рај у Русији. Разочарење. Више од тога. Туга. И неверица да тај народ, који живи у логору, има А и Х бомбе, балистичке ракете, космичке постаје. Онда нови шок. У паркићу рјазанских бреза, прстима куцкам по споменику Јесењину и ослушкујем како бронза певуши, као звоно. Бабушка једна са двоје њених, ваљда унучића, зачу тај звук, и крену ка споменику. Рече: "Хајте, голубићи, да видимо је ли се наш Серјожа смрзао"!

Био сам у Москви и одмах после пада Берлинског зида. Излози, и даље, беху пусти, али без трака са паролама. Нигде ни оних транспарената о поштама као темељу комунизма. Људи више не шапућу, причају гласно и слободно. Сиромаштво велико, натопљено страхом да држава пропада. Батина се осушила, а народ распуштен и пијан од слободе. Перестројка. Хаос. Не могу ни описати колико сам се радовао том хаосу и слому. Веровао сам да је то слом једног тиранског поретка који је, све од Лењиновог октобра, у Русији убијао и слободу, и снове, и милионе људи.

Као министар иностраних послова Србије и Црне Горе, посетио сам престоницу Путинове Русије. Чаробном брзином, преобразила се Москва у Париз, у Њујорк, у Рим. На Тверском булевару, западни и латинични називи продавница, фирми и ресторана. На Арбату је као на Менхетну, а у хотелу "Метропол" пијаниста певуши "Натали" Жилбера Бекоа. Москва врви од најезде западног пословног света, највише је Немаца. Андреј, новинар државне телевизије, подсећа ме на визију Фридриха Ничеа: Кад се германски таленат за организацију и дисциплину сједини са духом и богатствима Русије, родиће се моћ какву свет није познавао. Ћутим. "То је био и пројекат Петра Великог", појашњава он. "Знам", одговарам штуро, јер сам своју стрепњу скривао од Андреја. Са одушевљењем је причао да је Путин свој председнички мандат започео баш испод портрета Петра Великог, највећег руског императора и реформатора. Тако је започео - размишљао сам - али дизгини државне стратегије све су чвршће у рукама антизападне руске цркве и антизападних комунистичких носталгичара за совјетском империјом. Тај црни двојац већ је раскошну Москву био претворио у Меку и заштитника криваца за крваво убиство Југославије, за страшне злочине, ратне и моралне поразе Србије и српског народа. Већ у мају 2004, за моје прве државне посете Москви, руске владике, многи генерали, угледници Думе, коментатори, чак и академици, српски клан смрти величали су као борце за слободу и свету веру православну! У небо дижући све у Србији и Црној Гори што је било против "јеретичког и непријатељског Запада", трасирали су заокрет Русије у истом смеру.

Тај заокрет одлучујуће су убрзали Европа и Америка, покретањем хајке на Русију да је украла, отела руски Крим. Историја, често, уме да крене злим путем, због монтираних оптужница. И у Вашингтону, и у Бриселу, и у Кијеву, сви су знали да Русија није ништа туђе ни отела ни украла, него је само вратила своје, оно што је њој, комунистичким насиљем, украдено и отето 1954. године. Еврофоби у Москви бољи поклон нису могли ни да сањају. Исукали су сабље из корица најцрње стаљинистичке пропаганде против Европе и Америке, а руска црква се размахала као у оном далеком времену када је, због европеизације Русије, покушала и да убије цара-сатану, како је називала Петра Великог. По закону спојених судова, антизападна помама у Москви дошла је, као поручена, свима на Западу који зазиру од европске Русије и желе да Русију одгурају у Азију.

Од Урала до Владивостока, лети се осам сати. На том огромном пространству, сва су блага Русије: нафта, гас, дијаманти, злато, шума. И свега по два становника на квадратном километру. Дума је, недавно, изгласала да, на једном парчету Сибира, уз језеро Бајкал, важе кинески, а не руски, закони. Зашто? Угрожава ли се том стратегијом Запад или Русија?

Владимир Путин се ових дана, јавно, наругао "интересу и прагматичности", као темељним принципима Западног света. По њему, у основи руског погледа на свет су: представа о добру и злу, о вишим силама и божанска начела! Промовише Заратустру и религијски фатализам.

"Русија није изопачени Запад". Ова крилатица све је учесталија у Москви. Због стрмоглавог пада цена нафте и гаса, државни буџет преполовљен, издаци за војску и оружје вишеструко увећани, топи се вредност рубље, украјинска рана отворена, траје погубни рат санкцијама, западних Русији и руских Западу, сиријски пакао води не зна се куд, офанзива и на Балкан... Докле се балон може надувавати?

"Русија није изопачени Запад". Али, шта је Русија, ако није Запад? Ко је Гуи Јанг Феј? То Руси не знају. За Јелену Тројанску знају сви. Ко је Зхуге Лианг? Ни то Руси не знају. За њих су славне војсковође Александар Велики, Ханибал, Јулије Цезар... Руском духу припада Христос, а не Буда, Илијада и Одисеја, а не Махабхарата и Рамајана, римско право, а не таблице мандарина. Одвајати Русију од Европе и Запада, то значи одвајати Русију од Русије.

Стрепња од Русије или стрепња за Русију? Као да бледи линија између ово двоје.