Нa Блиском истоку данас дешава се монументална катастрофа цивилизације. Хришћани који су 20 векова подносили многобројне недаће - инвазије, покоље, окупације - први пут у историји су у опасности да комплетно нестану са тих простора. Они су "живо камење хришћанства", јер тамо је хришћанство рођено, а колико сутра на Блиском истоку неће бити ничега осим мртвог камења. То је катастрофа за цело човечанство, не само за хришћане.

Парадоксално је да се данас већа брига води о угроженим животињским и биљним врстама, док су угроженост људи, њихове имовине, права, култура и религија у другом плану. Блискоисточни хришћани су разапети у правом смислу те речи.

Генерални секретар УН Бан Ки Мун је означио "чистку" хришћана на Блиском истоку као злочин, али власти водећих земаља међународне заједнице се о овоме још нису изјасниле.

У време Садама Хусеина у Ираку је живело милион и по хришћана, а сада их је остало само 150.000. Одговорни фактори данашњег света нису предузели кораке да ослободе територије које је заузео ИД, који злоупотребљава назив ислама за своје терористичке и злочиначке циљеве убијања, пљачке и прогона. То што се догађа на Блиском истоку је катастрофа и за муслимане који не желе да постану верски фанатици.

Дестабилизација на Блиском истоку резултат је не само грађанског сукоба већ и чињенице што водеће светске силе имају своје сопствене политичке и економске циљеве. Када наоружавају убице, киднапере и екстремисте, немогуће је то правдати далекосежним политичким циљевима.

Као резултат овог сукоба, хришћани и умерени муслимани напуштају Блиски исток масовно, и обим овог егзодуса расте сваким месецом, претећи да потпуно измени верску и етничку слику Европе и света.

Страдања сиријских и ирачких хришћана ми Срби примамо као своја сопствена. Српском народу је добро познато шта значе рат и прогон хришћанске вере, јер нам се нешто слично догађа више деценија на Косову и Метохији.