Поред дана сећања на српске жртве у Првом и Другом светском рату, као и у ратовима деведесетих година прошлог века, потребно је у нашој земљи, законом, или одлуком Владе, установити и дан када ћемо се сећати жртава комунистичког тоталитарног режима.

На тлу Србије он је одговоран за смрт више од сто хиљада људи, који су сахрањени у бројним масовним гробницама. Основни циљ успостављања дана сећања је да се утврди пуна историјска и кривичноправна истина о овим догађајима, да злочини не остану некажњени и да се никада више не понове.

Од свих република бивше Југославије, Србија је била највише погођена злочинима комунистичких победника, иако је српски народ дао највећи допринос борби против нацистичког окупатора, и у Србији, и на подручју читаве окупиране Југославије. Срби су се борили у две гериле: комунистичко-партизанској и антикомунистичко-ројалистичкој. Злочини победника били одмазда над свима који су се борили против нацизма, а били су противници комунизма за време Другог светског рата.

Према непотпуним подацима Државне комисије за проналажење и обележавање свих тајних гробница у којима се налазе посмртни остаци стрељаних и на друге начине ликвидираних цивила после 12. септембра 1944. године, у Србији се налази више од две стотине гробница у којима су сахрањени убијени цивили, међу којима и велики број деце и жена. Међу убијенима највише је било сељака, домаћица, припадника средње класе и духовне антикомунистичке елите.

Неопходно је да трајно памтимо комунистичке злочине против цивилног становништва, почињене после 1944. године, којима су десетине хиљада људи, из идеолошких разлога лишени живота, слободе или других права, без судске или административне одлуке. Власт тоталитарног комунистичког режима вршила је појединачна и масовна убиства, убијање у затворима и логорима, тортуру, депортацију, забрану повратка у домове, робовски рад и друге облике физичког терора.