Рехабилитација Драгољуба Драже Михаиловића јесте победа историјске истине и представља потврду да је генерал осуђен на монтираном судском процесу, као и да су Југословенска војска у Отаџбини и Равногорски покрет били антинацистичке и антифашистичке војне формације.

Пресуда од 14. маја је корак ка националном помирењу у српском народу, које је могуће само на основу истине, исправљања неправде, саосећања са невино страдалима, признања кривице и кажњавања одговорних за злочине. То је и допринос помирењу са другим народима у земљама региона. Оваква одлука Вишег суда у Београду приближава нас европским стандардима и интеграцијама и доприноси учвршћивању правне државе.

Одлуку о рехабилитацији генерала поздравили су патријарх српски и престолонаследник Александар. Пресуду је подржала демократска јавност у Србији, као и српско расејање. Против овакве одлуке Суда су најгласнији неокомунисти и неоусташе. Чудно би било да је другачије, јер су комунисти и усташе и у прошлости сарађивали, о чему сведочи споразум између КПЈ и Усташког покрета потписан у затвору у Сремској Митровици 1935. године, у којем се истиче да „вођство југословенске комунистичке странке свесно своје улоге, признаје да до комунизирања Балканског полуострва не може доћи док се не сломи кичма српству и православљу“. Комунисти су се у марту 1943. године договорили у Загребу са немачким Вермахтом да ће се заједно борити против Југословенске војске у Отаџбини и западних Савезника,

Једина „кривица“ Равногорског покрета и његовог команданта је што су се борили против комунистичке гериле која је хтела да успостави бољшевизам по Стаљиновом моделу и што су штитили српски народ од усташког геноцида.

Генерал Михаиловић се први у Европи герилски супротставио фашистичкој окупацији, а последњи добија званичну потврду да је био антифашиста. Њему је за најкраће време изречена смртна пресуда, а најдуже је чекао на заслужену рехабилитацију.

 

(Објављено у "Новостима" 29. маја)