Многи у Србији, Хрватској и БиХ оптужују генерала Драгољуба Дражу Михаиловића и његове четнике и да су, у последњој деценији прошлог века, разбили Титову Југославију, по њој посејали више од 150.000 гробова, а злочинима етничког чишћења у избеглиштво отерали око два милиона људи.

Ову нову оптужницу, која је изговарана и у Хашком трибуналу, још је лакше заступати него ону из 1946. године. Притајено мртви, Дража и четници убацивали су се у саме врхове Титове Комунистичке партије Југославије (КПЈ), Југословенске народне армије (ЈНА), Одељења за заштиту народа (ОЗНА), а касније Управе државне безбедности (УДБА) и Службе државне безбедности (СДБ). Учлањивали су се у КПЈ и пробијали се до њених челних позиција. Контрареволуционарне четничке снаге шириле су се као канцер, разарајући све ћелије Титове комунистичке државе збратимљених народа и народности. Постепено и подмукло, нарочито у Србији и Хрватској, овладале су академијама наука, књижевним удружењима, медијима, чак и партизанским Савезом удружења бораца народноослободилачког рата (СУБНОР).

После изненадне и преране маршалове смрти у здруженом злочиначком подухвату рушења Југославије и тековина НОБ нарочиту улогу играју четнички политичари, генерали и јединице за специјалне операције, које спроводе етничка чишћења, масовна убиства цивила, а по Србији, БиХ и Хрватској своје жртве закопавају у тајне гробнице или их бацају у реке, језера и јаме. Предугачак је списак коловођа тог великог четничког погрома. Као и у Другом светском рату, предњаче Дражине "војводе" и команданти из Србије, БиХ и Хрватске: Слободан Милошевић, Фрањо Туђман, Борисав Јовић, Стјепан Месић, Вељко Кадијевић, Шиме Ђодан, Радован Караџић, Анте Готовина, Ратко Младић, Младен Маркач...

На самом почетку рата Дражин главни заповедник у Србији Слободан Милошевић и Дражин главни заповедник у Хрватској Фрањо Туђман састају се у Карађорђеву, ловишту великосрпског и хегемонистичког имена, и договарају рушење Југославије и деобу БиХ, авнојевске републике која је била последњи Мохиканац у одбрани маршаловог наслеђа и државе. Тај договор, ослоњен на Дражине одлуке усвојене на Светог Саву 1944, у селу Ба, близу Ваљева, биће одлучујућа цистерна бензина по дотадашњим ратним ватрама, које ће се распламсати у огромни пожар и злочине. По државицама умируће Југославије одјекнули су четнички позиви за иностраном окупацијом. Упућивани су Русији, Немачкој, Турској, Албанији.

Да би задовољио своје нацистичке савезнике у Хрватској, издајник Дража Михаиловић договара се са њима о прогону више од 200.000 Срба, а великосрпску освету за тај злочин искаљује над "Турцима", над хиљадама цивила Бошњака - муслимана заробљених у Сребреници. Дража и његов војвода Караџић, са околних планина, дуже од три године гранатирају Сарајево. Као православни фундаменталиста и велики манипулатор, Дража Михаиловић је добро знао да његов сваки злочин над муслиманима изазива радост и католичких фундаменталиста и нациста у Хрватској, који му се придружују у чишћењу БиХ од "Турака". Истовремено, да би максимално распалио антимуслиманске страсти Срба и Хрвата, Дража свом војводи Алији Изетбеговићу налаже да у босанску касапницу укључи и хиљаде муџахедина из арапских земаља.

Кад су тенкови Дражине ЈВуО кретали на хрватски Вуковар, а Београђани тенкове засипали цвећем, "војвода" Слободан Милошевић рекао је "војводи" Фрањи Туђману: "Не узбуђуј се, брате команданте, ово је позориште за будале, а наш главни плен биће Босна и Херцеговина!"

Рат се свршио америчком офанзивом у Дејтону. Међу десетинама хиљада убијених било је највише босанских "Турака" (освета за Косово!), а међу стотинама хиљада прогнаних са својих вековних имања опет их је било највише. Иза њих и Срба, али то су већ биле манипулације Драже Михаиловића. Фрањо Туђман, Дражин војвода за Хрватску, у мртвој Југославији, потписује закон о усташким пензијама. По том закону, усташе у новој НДХ добијају пензије као и Титови партизани, а свака година убијања Срба у нацистичкој и геноцидној НДХ Анте Павелића, који није, по тајним Дражиним инструкцијама, никада ни оптужен за геноцид над Србима, има им се рачунати дупло у њихов пензијски стаж! Нема стравичнијег доказа о сарадњи Драже Михаиловића и Анте Павелића, усташа и четника.

Дража и његови четници, ипак, не би успели да сруше државу маршала Тита да равногорског команданта, најснажније, нису помогли његови западни савезници, пре свега Америка. Да би прикрио своју колаборацију, он је на крају крваве драме убиства државе коју су створили Тито и партизани изрежирао рат Србије против западне војне алијансе, у коме је изгубио и Косово. Међународни суд за ратне злочине, са седиштем у Хагу, судио је само неким Дражиним командантима и војводама, али не и њему. Наводно, он је убијен још 1946. године. То, међутим, није доказано. Нема ниједног документа који то потврђује, а нико не зна ни где му је гроб.