Од односа Срба и Албанаца зависи безбедност читавог региона, па због тога најава сусрета српског и албанског премијера побуђује пажњу како јавности у региону, тако и западних сила које су великим делом заслужне за овај сусрет.

Предстојећа посета премијера Александра Вучића албанском колеги Едију Рами у Тирани по много чему је несвакидашња — не само што је прва званична — већ што је откада је најављена искључиво у сенци многих дешавања која се препричавају месецима.

Запад подржава Албанију, али Србија поступа мудро

Александар Чотрић, председник Одбора за дијаспору Скупштине Србије, каже за Спутњик да је премијер Вучић показао већу државничку мудрост од Едија Раме, који је на својој кући истакао заставу са мапом „Велике Албаније“.

По Чотрићевом мишљењу, Рама за овакве потезе има подршку одређених кругова на Западу, те одатле произилази његова самоувреност да се овако понаша без последица.

„С друге стране, ми морамо да се понашамо мудрије и покушамо да из тих односа извучемо што више. Наш интерес је да се повећа извоз Србије на тржиште Албаније, да се постигну споразуми о градњи значајних путних и железничких праваца и да се побољша положај српске мањине у Албанији“, прецизира Чотрић.

У Албанији данас живи око 30 хиљада Срба, који немају право на службену употребу свог језика, и тамо не постоји ниједан медиј на српском. Њихова имена су насилно албанизована, а у покушају да врате изворна имена сусрећу се са високим таксама и административним препрекама.

Чотрић додаје да су односи између Срба и Албанаца веома значајни с обзиром да су то два најбројнија народа у овом делу Европе и да од њихових односа умногоме зависи безбедност читавог региона.

Ти односи су, подсећа Чотрић, оптерећени многим проблемима, а они и у прошлости нису били посебно добри. Последњи албански државник који је посетио Београд био је Енвер Хоџа који је 1946. године био гост Јосипа Броза Тита. Тито није никада боравио у званичној посети Албанији.

„Због тога што раније није било сусрета, умногоме смо и наследили огромне проблеме, јер је Тито имао добре односе са удаљеним аферичким и азијским земљама, а врло често није имао контакте са земљама у ближем окружењу“, закључује Чотрић.