Посланик у Скупштини Србије Александар Чотрић истакао је да начин на који Јермени чувају успомену на своје страдале сународнике и обраћају се другима да признају ту чињеницу може да буде веома поучан за Србе и Србију.

"Ми смо сами криви што се за страдање српског народа не зна у свету. Често поверујем да се о томе не зна или не жели да зна ни у самој Србији", рекао је Чотрић, који је и председник Клуба српско-јерменског пријатељства.

Он је подсетио да у Скупштини Србије није донесена декларација о осуди геноцида над српским народом у Првом и Другом светском рату, нити је такав документ поднесен Парламентарној скупштини Савета Европе, нити некој другој међународној организацији.

"Српске жртве из два светска рата у протеклом столећу нису пописане. Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату успостављен је тек 2011. године и обележава се веома скромно. Ни данас у Београду нема меморијалног центра попут израелског Јад Вашема или јерменског Цицернакаберда, подигнутог нашим убијеним сународницима", рекао је Чотрић за "Политику".

Он је напоменуо да у Београду нико од надлежних никада није подигао споменик убијеним на територији "наказне Независне државе Хрватске /НДХ/", те да нема улице, нити трга која је названа по жртвама Јасеновца.

Наводећи да осим филма Лордана Зафрановића "Крв и пепео Јасеновца", о овом логору није снимљен ни један документарни, ни играни филм, Чотрић је закључио да је све то условило да истина о три милиона убијених Срба "остане под земљом".

"Злочин над Јерменима у свету признају или не признају као геноцид, а ми сопствено страдање, нажалост, кријемо и од себе самих", рекао је Чотрић.