Добро дошли на обележавање 25. годишњице од оснивања Српског покрета обнове, који је формиран 14. марта 1990. године и 24. године од великих демонстрација против режима Слободана Милошевића, које су одржане на данашњи дан 1991. године.

Од када смо настали као прва национална, грађанска и некомунистичка странка у Србији, протекло је 788.400.000 секунди, 13.140.000 минута, 9.131 дан, 1.300 недеља, 300 месеци и 25 година.

Намеће се питање, да ли је то време више променило нас, или смо ми променили време?

Српски покрет обнове је, можда, једина странка чији је програм садржан у називу. Били смо и остали национални покрет одлучних и енергичних да обнове и унапреде све најбоље из наше традиције, али и баштине других народа и земаља.

Одлучили смо и трудили смо се да се тога придржавамо да национални и државни интереси увек морају да буду изнад страначких и личних, односно „оно што је добро за Србију, јесте добро и за Српски покрет обнове, а што је добро за СПО, не мора да увек буде добро за Србију“.

Поносни смо што смо тога дана, када смо основани у Београду, у улици Кнеза Милоша 28, усвојили Декларацију у којој смо записали:

„Српски покрет обнове би издао своје српско име и традицију, ако би икада право и срећу српског народа остваривао на неправу и несрећи било кога. Ту би традицију издао и у случају, ако би, под којим изговором, истину признавао за лаж, или лаж за истину.“

Истина, Правда и Слобода биле су и остале основне одреднице у деловању Српског покрета обнове.

Настали смо као „Странка Пробуђене Отаџбине“, да бисмо поручили да „Са нема нема санкција“, да за то „Дајемо реч“ и да „Хоћемо да живимо као сав нормалан свет“, те да за све то „Има шансе“.

Онда смо се за ту шансу борили „Заједно“ са грађанима Србије. У борби за демократију и европске вредности, делима и речима показали смо да „Дајемо све за Србију“ и да нас руководе принципи „Љубави, Вере и Наде“.

Казали смо и показали и да „Има ко зна“, да „Знамо пут“ и да се „Вреди борити.“ А борили смо се и настављамо да се боримо за „Европску Србију“, „Преокрет“ и „Будућност у коју верујемо“!

Са свим својим узлетима и падовима, биткама и жртвама, заблудама и манама, СПО је био, јесте и биће нешто посебно и више од класичне политичке странке.

Данас се присећамо и Деветог марта. С посебним пијететом помињемо имена демонстранта Бранивоја Милиновића и полицајца Недељка Косовића.

Сву своју оружану полицијску силу, чак и коњицу и дресиране псе, и бојне отрове Слободан Милошевић је 9. марта 1991. послао на демонстранте које је предводио СПО. Тај датум је посао симбол буне и слободе у новијој историји Србије.

Само једном су тенкови војске у другој половини 20. века изведени, у ратном распореду, на улице Београда. И то се десило 9. марта 1991.

Сећамо се ових дана, али мислимо на будућност. СПО је сада на новом почетку, с новом енергијом и новим људима, али са старом одлучношћу да Србија буде добро и безбедно место за живот, да људи буду задовољни својим животом, да живе спокојно у породичном окружењу, да се квалитетно образују, лече, баве спортом и културом, да имају сигуран посао, да могу да напредују, као и да добро зарађују - речју да Србија буде у Европи и да Европа буде у Србији.