Господине министре, задовољство је нас као народних посланика да на челу Министарства стоји неко чија је спортска каријера обележена врхунским резултатима. На челу Министарства имамо особу која је на најбољи начин, у сваком смислу, као спортиста репрезентовао своју земљу, а ми очекујемо да на крају вашег мандата такву оцену дамо и у погледу рада вашег Министарства.

На том путу вам неће бити тешко, посебно у погледу приватизације великих спортских клубова и свега што нам неопходно следи.
Закон о коме данас причамо је управо промовисање здравља, оне старе латинске сентенце Mens sana in corpore sano или У здравом телу здрав дух. Допинг је начин на који спортисти злоупотребом хемијских средстава, али и другим врстама медицинских интервенција, нпр. заменом крви, покушавају да надмаше у резултатима остале спортисте или сопствене резултате на штету сопственог здравља. То није нова појава модерног спорта, без обзира што већина мисли и такав је утисак у јавности да је то појава која настаје са развојем фармакологије.

То је стара појава. Још су антички спортисти користили недозвољене супстанце у жељи да постигну што боље резултате или да победе на такмичењима. Допинг или недозвољена средства су користиле и многе армије војске кроз људску историју, а познато је и у нашем народу одомаћено мишљење – кад Турци беру мак, да се спрема велики војни удар.

Са обновом олимпијских игара обнављају се и нова средства. Са развојем спорта, медицине, постижу се и значајнији резултати, тако да, рецимо, данас један просечни спортиста може постићи резултат какав је постигао олимпијски победник пре 40, 50 или 60 година.
Старосне границе се померају. Сећам се да се пре само 20 и нешто година спортиста који је имао 27, 28 година у јавности звао ветеран. Данас се за тог спортисту сматра да тек треба да постигне врхунске резултате. Старосне границе се померају. Наша фудбалска легенда Драган Џајић се опростио од фудбала у 31. години, Кићановић исто, а данас у 31. години никоме на памет да окачи копачке о клин, али то је нека друга тема, али је везана за развој спортске медицине, за унапређење здравља и упоредо и са развојем опасности које урушавају здравље спортиста и здравље нације, а то је коришћење недозвољених средстава.

Примера ради, Ленс Армстронг, њему је 2012. године одузето чак седам титула победника „Tour de France“, а допинг је данас буквално редовна појава у екстремном спорту, нарочито у бициклизму.
Ми ту можемо да се похвалимо, с обзиром да је на ових, ако се не варам, 5.000 прегледаних спортиста, само 50 било позитивно. То је негде око 1%. Због чега је то битно? Због тога што допинг средства утичу на повећање физичких и психичких способности спортиста, више на погоршање психичких способности, негде до 10%, али и физичких од 3 до 5%. Многи би рекли да је то занемарљиво, али није занемарљиво јер повећање физичких способности само за 1% управо чини ту преломну тачку да се постигне тај врхунски резултат, јер замислите шта када рецимо у трци на сто метара једна стотинка одлучи победника, а ви подигнете са коришћењем недозвољених средстава своју психофизичку форму за 1%.

Због чега је уопште у промовисању не само здравља спортиста, него свих оних који се баве и аматерским и професионалним спортом битно да се буде у сталној кампањи? Ми не очекујемо да ће овај закон решити све проблеме и подзаконске акте, јер је то немогуће. Мислимо да ће ту доминантан утицај имати законска основа уз вођење сталне кампање, пре свега везано за штетност по здравље, јер рецимо, различити подаци говоре да многи бодибилдери не преживе 50. годину управо због коришћења недозвољених средстава у жељи да постигну најбоље резултате.

На годишњем нивоу, причам о јавном здрављу, изгуби се због нередовне или одсуства умерене физичке активности више живота него што се изгуби у саобраћајним несрећама код прекомерне употребе наркотика, дувана или алкохола. Недостатак физичких активности као фактор ризика изједначио се у многим својим сегментима и са болестима кардио-васкуларног система и као узрок изједначио се у потпуности са холестеролом, повишеним крвним притиском и осталим ризицима који су на табели смртности међу главним ризицима.

Код финансијске користи бављења спортом, једна анализа УН показује да уштеда трошкова здравствене заштите и подизања нивоа јавног здравља је велика. Затим, то утиче на повећање продуктивности, онда, превенцију насилничког понашања и малолетничке деликвенције и обезбеђује здравију животну средину. С друге стране, треба се бавити заштитом здравља спортиста, што је основни циљ овог закона, поред превентивне заштите, рада тимских лекара, медицинског особља на такмичењима итд, борба против допинга.

Због чега спортисти користе допинг? Зато што скраћује време опоравка, одмора, доноси бољи физички и психички учинка и повећање учинка о коме сам причао од 5 до 10%, што се тиче физичких и психичких активности.
Ви сте промовисали овде, министре, нешто са чим се ми у потпуности слажемо. Спортисти су идоли младих генерација. Од понашања спортисте, од тога на који начин је дошао до врхунског спортског резултата то ће у великој мери утицати и на понашање младих којима су спортисти идоли. Не постоји овде, чини ми се, народни посланик који није имао неког врхунског спортисту у клубу за који навија или репрезентацију који му је у своје време био врхунски идол.

Према томе, велика је одговорност и на самим спортистима и на тимовима који управљају спортским друштвима, спортским савезима, клубовима, репрезентацијама, али и онима који се баве аматерским спортом да стално врше едукацију.

Пошто ми време истиче, ја ћу само рећи да се у потпуности слажем и залажем да се обнови рад скупштинског одбора за омладину и спорт, да по овим питањима треба едукативно и превентивно деловати. Залажем се да се у потпуности изврши деполитизација спорта, приватизација великих спортских клубова и посебно да се што мање из буџета и локалних самоуправа.