Наставак процеса за рехабилитацију команданта Југословенске краљевске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића поново је 18. септембра одложен у Вишем суду у Београду на неодређнео време због промене у саставу судског већа.

Нови председник судског већа судија Александар Трешнејв најавио је да ће следеће рочиште бити заказано у року од два месеца писаним путем.

Претходни председник већа Александар Ивановић изабран је за судију вишег суда, па више није у његовој надлежности да води овај поступак.

Данашње рочиште свеједно би било одложено због штрајка адвоката, јер је један од пуномоћника предлагача рехабилитације адвокат Зоран Живановић замолио одлагање.

Суд је усвојио ту молбу, иако предлагачи имају још једног пуномоћника професора Правног факултета у Београду и саветника председника Републике Оливера Антића.

Данашњем рочишту присуствовао је и заменик вишег јавног тужиоца Зоран Ђошић коме је суд у јуну дозволио да прати ток постука у јавном интересу.

Овај вишегодишњи процес је у завршној фази, па би на наредном рочишту могло да се очекује закључење расправе, а потом и одлука о захтеву за рехабилитацију Михаиловића.

Пуномоћник предлагача рехабилитације Антић најавио је данас да ће његова завршна реч трајати минимум два сата.

Захтевом за рехабилитацију се тражи од суда да поништи пресуду од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, као и враћање грађанских права.

Рехабилитацију је затражио његов унук Војислав Михаиловић, а придружили су му се Српска либерална странка, на челу са Костом Чавошким, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.

Предлагачи захтева тврде да Михаиловићу није било омогућено право на одбрану и да није видео свог адвоката до почетка суђења.

Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење.

Након два дана од изрицања спорне пресуде комунистичког режима, стрељан је у Београду. Посебна Комисија, чији члан је био и народни посланик и потпредседник СПО Александар Чотрић, утврђује тачну локацију на којој је стрељан, јер се претпоставља да су његови посмртни остаци пребачени на другу локацију.

Михаиловић нема гробно место.

У недостатку других доказа о Михаиловићевој смрти, решењем Првог основног суда у Београду прошле године је као датум смрти Михаиловића утврђен је 17. јул 1946. године, пошто је суд утврдио да је тог датума стрељан.