Какво је заиста стање у нашем друштву? Прецизног одговора нема, а изгледа ни озбиљних истраживања. У јавности се као стручњаци промовишу „научници“ без дела и стварних истраживања. Најстарији међу нашим „угледним“ економистима су у току свог живота заступали и планску и договорну економију, као и државну интервенцију и чисти либерални концепт, а њихови ђаци само настављају у том правцу. Слична ситуација је и са социолозима, психолозима, политиколозима. Анализе су им или навијачке или „импресионистичке „ (мож’ да бидне, ал’ не мора да значи и мени се чини). Речју, неупотребиве.То, наравно, не значи да свако од њих поред редовне плате из буџета не добија још бар две плате или накнаде, најчешће из буџета, као чланови агенција, савета, комисија, одбора и слободно додајте шта хоћете. Међутим, њихово незнање је обрнуто пропорционално њиховом агресивном наметању сопствених ставова. Додуше, опомиње нас на то Фридрих Велики, и стварни професори са делом и памећу својим дуготрајним анализама са свих аспеката и још дужим међусобним усаглашавањима су такође су бескорисни (Vierzig Professoren – Vaterland verloren тј. Четрдесеторица професора – пропаст за државу).

До стварног увида у стварност може се, међутим, доћи и индиректно. Својевремено је, пре четири деценије, професор етике, сада покојни, Света Стојановић препоручивао да уместо филозофских часописа који намерно замагљују проблем читамо шта о теми марксистичке теорије одраза пише у брошурама за подофицире Стаљинове Црвене армије. Јер, тек у тој огољеној форми постаје потпуно јасно о каквој се кретенској теорији ради. Таквом методом долазимо и, на пример, до истине о Титовој армији. Огромна и скупа ЈНА регрутовала је свој официрски кадар или из сиромашних крајева (бесплатно школовање и касније привилегован живот) или од лоших ђака који нису могли да упишу и заврше квалитетније школе. Дечаци из бољих кућа трудили су се да избегну служење Титове војске, али не по цену губитка здравља и угрожавања каријере. Најпаметнијима међу њима је после неколико часова политичке наставе у војсци (испирање мозга, борба против спољних и унутрашњих непријатеља, комунистичка идеологија као састани део армије, глупост и неразумевање, оданост вођи а не држави и народу) било јасно како ће завршити ЈНА после Титове смрти. Онако како се завршило: издајама као у Априлском рату, лудачком одбраном комунизма после пада Берлинског зида, злочинима и разарањима сваке врсте, одбраном својих привилегија, гурањем у смрт туђе деце, гажењем официрске заклетве и части, неспособношђу командовања. Речју, јад и чемер који је онима који су имали очи да виде и уши да чују био јасан још на тим часовима политичке наставе у ЈНА.

Постоји ли данас нешто што би о нама индиректно, али тачно, говорило? Најпре нешто лично. Озбиљна болест везује ме месецима за кућу. Од када сам научио да читам, а томе је скоро шест деценија, увео сам правило да прочитам једну књигу недељно. Данас, стицајем ових несрећних околноти, читам и више. Понекад, међутим нисам у стању да читам, али ми није толико лоше да не могу да гледам телевизију. Понекад, наравно, не могу ни то. Један сегмент телевизијског програма индиректно и тачно говори о нашој стварности. То је оно што се накад јасно звало економска ПРОПАГАНДА, касније неутрално рекламе и данас мутним термином маркетинг. Рекламе, поједностављено, имају три циља. Први, да нас наведу, у складу са циљевима потрошачког друштва, да купимо оно што нам није потребно. Рачуна се, основано, да је проценат глупака међу људима огроман. Други циљ је промовисање новог и непознатог производа и услуге. Коначно, трећи циљ је да наговорите купца да купује код вас а не код конкуренције. Када међутим наступи криза прва два циља одмах отпадају, а трећи се редукује само на оно што се купује. Шта, дакле, доминира у нашим рекламама и шта то говори о нама? Доминирају храна и лекови, а то значи да смо гладни и болесни. Продавнице хране не рекламирају квалитет и укус, већ само и најминималнији попуст у цени. Нама, незапосленима и без пара а гладнима, важно је и то да је нешто јефтиније бар пар десетина динара. Само на први поглед рекламирање лекова представља изненађење. Сваки други Црногорац кога сам упознао тврдио је да историју боље зна од мене (то сам завршио и о томе прочитао омању библиотеку), сваки други Србин боље би саставио фудбалску репрезентацију од селектора и, коначно, свака друга баба тврди да лекари појма немају и да она о медицини више зна од њих. Становнишво Србије је све старије и тиме болесније. Потенцијалних купаца лекова је све више и фармацеутске куће нас наговарају да уместо лекарске препоруке ризикујемо и купујемо њихове рекламиране производе. Један мој рођак, додуше по жениној линији, и сам пензионер и болестан, цинично се шалећи има предлог за решавање кризе у пензионом фонду Србије. Предлаже да три недеље не раде фармацеутске куће и апотеке што ће произвести смрт више од две трећине пензионера, а за преживеле ће пензиони фонд бити довољан. Дакле, доминација ових реклама показје право стање ствари у нашем друштву. Становништво је гладно и без посла, а старији додатно и болесни. Политичари који помогну да се народ нахрани, запосли и лечи биће успешан. Како на овим, тако и на наредним изборима. Мислите о томе.