Обраћање потпредседника СПО и народног посланика Мирка Чикириза 16. јула 2014. године на Шестом ванредном заседању (2014), на Заједничком начелном и јединственом претресу о актима из тачака 3. и 4. дневног реда (2014)

"Мислим да је добро што је дата ова пауза, јер да сам на месту грађана Обреновца, који гледају овај пренос или грађана из других поплављених подручја и подручја угрожених клизиштима, рекао бих да је расправа која је вођена у задњих пола сата велика неодговорност према тим грађанима који очекују од закона који ћемо усвојити, одлуке које ћемо донети, да зиму дочекају у својим домовима, безбедно и сигурно, а не да гледају странке и њихове представнике укопане у страначке ровове, како једни друге оптужују ко је крив за поплаве, ко је шта предузео, ко није предузео и да се међусобно политички препуцавају.

Мислим да постоје дани у Народној скупштини када сви треба да будемо народни посланици, а не представници својих странака и да је управо то данашњи дан.

Због тога ћу покушати да више са аспекта овога, а поткрпљено стручном анализом, укажем који су то главни разлози који су довели до поплава, уз апсолутну процену да први пут једна Влада после оваквих елементарних непогода доставља један релевантан, озбиљан и свеобухватан извештај. Ми смо и раније имали сличне поплаве, сличне природне катастрофе, али никада један овако озбиљан извештај.

С друге стране, шта је то што ми морамо као друштво од државе Србије, преко оних који газдују водама, значи, „Србијавода“, „Војводинавода“, „Београдвода“ и јединица локалних самоуправа предузети да нам се на овакав начин више природне катастрофе не дешавају, уз нашу процену, а на бази стручних процена да ће се Србија и даље суочавати са овом врстом проблема. Додуше, вероватно се никада више неће десити један Обреновац на начин на који се десио сада, али Обреновац се десио по сличном сценарију као пре 33 године, 1981. године, када је поплављен, јер се налази у ниском подручју и окружен је са три реке које имају своје проблеме у одбрани од поплава.

При том, апсолутно треба рећи да ми нисмо Холандија, да немамо тако разрађен систем одбране од поплава, да нисмо Немачка, да нисмо ни Енглеска, да ми живимо у Србији и да живимо са нашим проблемима и да је систем одбране од поплава, који није свеобухватан и који је грађен у различитим периодима са различитим материјалима, са различитим технологијама показао своје недостатке и да много тога треба да се уради у одбрани од поплава код водотокова првог реда, а да сигурно држава, односно локалне самоуправе сада неће моћи да улажу у водотокове нижег реда, другог и трећег, код тзв. бујичних река, где настају код великих падавина врло велике бујице, кратко трају, а наносе огромну штету.

Оно што је и госпођа Михајловић рекла и што је господин Велимир наговестио, ми треба да донесемо једну пројекцију за будућност, али за то ће нам требати до 2019. године 19 милијарди динара, што је велика свота новца за нашу државу.

Због тога треба анализирати какве су могућности да се унапреди прогноза и најава поплава, какву сигурност пружају изграђени објекти за одбрану од поплава, како се управља водама у Србији, да ли су водопривредна предузећа добро организована, како се финансирају одржавање водне инфраструктуре и одбране од поплава.

Код мајских поплава оборени су бројни рекорди на више локација у Србији. На појединим местима у Србији количина воде је надмашила једну трећину укупних годишњих падавина, а поплавама је угрожено 18% територије Републике Србије, посебно приобаље Дунава, Тисе, Саве, Мораве, Дрине, Колубаре, Тимока. Потенцијална опасност постоји и код добро изграђених система. Ми имамо негде око 99 значајних поплавних подручја у Србији.

Због чега отказују и изграђени системи заштите од поплава? Пре свега, због грешака при пројектовању, изградњи и одржавању заштитних система, затим, због грешака наших грађана који разграђују насипе, граде куће на насипима и каналима итд. Због тога је степен заштите од поплава потребно дефинисати државним планским актима.

Шта су наше смернице за будућност? Комплетирање, доградња, реконструкција и редовно одржавање система водних објеката за заштиту од поплава, редукција поплавних таласа и локалне мере заштите, без обзира што знамо да су општине, као и сама наша држава, у тешком стању.

Поменуо сам да ће ипак све ово што ми треба да урадимо зависити, пре свега, од новца, од економске снаге земље, а онда, самим тим долазимо само до једне политичке поруке, да морамо што пре урадити све да постанемо нормална, уређена држава, да рашчистимо са криминалом и корупцијом, да запослимо што више људи, да се што више новца одваја за превенције од поплава, а не заборавимо да у сливу, рецимо, Велике Мораве скоро сваке године долазе поплавни таласи, али се они преусмеравају на пољопривредно земљиште да би се спасили градови, насеља, индустријски објекти и оно што је од већег значаја у односу на пољопривредно земљиште, које је такође наше велико благо.

Због тога се морају радити реконструкције одбрамбених линија, рецимо, на десној обали Саве. Онда, кејски зидови и насипи у централној зони Београда не обезбеђују адекватан систем заштите. То нико није рекао. Гори сценарио се може поново јавити. Било би горе да талас није смањен после попуштања насипа, изливања воде на територији БиХ и Хрватске. Да се то није десило, ми бисмо овде имали тек посебну катастрофу. Потребно је комплетно преиспитивање концепта заштите поплаве у сливу Колубаре. Рецимо, у поплавама 2010. године уочене су слабе тачке на Дрини и Лиму. Потребно је преиспитати и ту систем заштите у сарадњи са БиХ."