Одговор Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на посланичко питање посланика Александра Чотрића

Београд, 20. јул - "Данас је ниво рађања у Републици Србији чак 35 посто испод потреба просте репродукције становништва. То значи да би следећа генерација жена била за једну трећину мања по броју у односу на садашњу. Другим речима, са вредношћу стопе укупног фертилитета од 1,4 у 2011. години ниво рађања у Србији је испод европског просека, који износи 1,6 деце по жени - истиче се у одговору Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на посланичко питање народног посланика Александра Чотрића (СПО), који је 5. јуна у парламенту тражио објашњење:

"Какве је резултате дала Стратегија за подстицање рађања, коју је Влада Републике Србије усвојила 2008. године?"

Министарство у одговору који је потписао министар Александар Вулин наводи да је "поред тога што има ниво фертилитета међу најнижима у Европи, односно има негативан природни прираштај, Србија је и емиграциона земља"

"Миграциони салдо се у времену од 2008-2010. године процењу на нивоу од 15.000 годишње."

Наводећи да је проблем ниског наталитета вишедеценијски и да су разлози за такво стање вишеструки, Министарство истиче да су "у нормативно правном систему Републике Србије мере популационе политике прописане првенствено Законом о раду, Законом о финансијској подршци породици са децом и Законом о здравственом осигурању".

"Осим што је право из радног односа, породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета у трајању од 365 дана од отпочињања одсуства је по својој суштини мера популационе политике коју прописује Закон о раду. За рођење трећег и сваког наредног детета, према том Закону, може се одсуствовати са рада у дужини од две године, што се као мера популационе политике не може наћи ни једном другом европском законодавству" - указује Министарство.

Министарство наводи да "право на накнаду зараде просечно месечно остварује око 38.000 запослених породиља, а буџет за исплату накнаде зараде за текућу годину износи око 26,7 милијарди динара".

"Законом о финансијској подршци породици са децом прописана је мера родитељског додатка, који мајка може остварити за прво четворо деце по реду рођења. Додатак се исплаћује једнократно за рођење првог детета, а у 24 месечне рате за рођење другог, трећег и четвртог. Износи се, у зависности од реда рођења детета, крећу од око 37.000 за прво, до око 348.000 динара за четврто дете. Буџет опредељен за исплату тог права у текућој години је око 6,8 милијарди динара, а у априлу текуће године ово право је исплаћено 59.976 кориснику, за 61.424 деце", стоји у објашњењу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

У одговору народном посланику Александру Чотрићу, Министарство подсећа да је Влада 2008. године донела Стратегију подстицања рађања која садржи
и осам посебних циљева и око 70 појединачних мера, чији је крањи циљ одрживи демографски развој у Републици.

"Међутим - указује Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања - "светска економска криза је наступила одмах по доношењу Стратегије, што је водило смањењу финансијских могућности државе и консеквентно немогућности да у новим околностима Страгегија буде примењена у потпуности".

Министарство сматра да би "један од фактора који би могао значајно да допринесе стабилизовању и промени демографске слике решавање проблема незапослености младих, за шта је неопходна удружена дугорочна активација свих релевантних политичких и друштвених чинилаца".

"Међутим, чак и када би постојала могућност да се одмах обезбеде максимални услови за рађање и родитељство, значајне промене демографске слике могле би се очекивати тек након више деценија, с обзиром на то да се демографски процеси одвијају према одређеним законитостима, за које је нужан дужи проток времена. Стога, ни у потенцијално идеалним околностима није реално очекивати рапидну промену постојећег стања у кратком року", указује Министарство.

Напомињући да је право на рађање - лично право, Министарство констатује да, "ма колико напора држава чинила да инвентивним мерама утиче на фертилитет, неминовно постоји ограничен ефекат тих покушаја. У прилог томе говоре искуства развијених земаља која указују да је и поред различитих мера популационе политике, које те државе примењују, максимални утврђени ефекат пораста завршног фертилитета до 10 посто".

"Упркос свим неповољним околностима, Влада Србије је опредељена да и даље чини напоре, како се се поправила демографска слика наше земље", закључује свој одговор ресорно Министарство на питање посланика Чотрића.