Посланик у Скупштини Србије Александар Чотрић поставио је 17. јула посланичко питање Влади Србије које гласи:„Да ли ће бити предложене измене и допуне Закона о државним и другим празницима, како би се и у Србији празновао и обележавао радно, Дан сећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима?“

Чотрић је своје питање образложио овим аргументима:

„Европски Дан сећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима утврђен је Декларацијом Европског парламента о проглашењу 23. августа европским даном сећања на жртве стаљинизма и нацизма од 23. августа 2008. године, а потврђен је тачком 15. Резолуције Европског парламента о европској савести и тоталитаризму од 2. априла 2009.

У завршном делу Резолуције парламенти и владе свих држава чланица ЕУ-а, држава кандидата за чланство у ЕУ и земаља повезаних с Европском унијом позвани су на усвајање и спровођење те Резолуције.

Наиме, 23. августа 1939. године потписан је немачко-совјетски пакт о ненападању, познатији као „Споразум Молотов-Рибентроп“, којим су Стаљинов СССР и Хитлеров Трећи Рајх постигли јавни споразум о ненападању и тајни споразум о подели интересних сфера у Источној Европи.

Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила је Резолуцију 1096, 1996. године и Резолуцију 1481, од 25. јануара 2006. године о осуди злочина комунистичког тоталитарног режима и предложила је свим својим чланицама да у парламентима усвоје документе о осуди ових злочина, као и да установе дан сећања на све невино страдале.

Европски парламент је у својој препоруци нагласио да свака земља прилагоди време и начин обележавања сећања на жртве тоталитарних режима сопственој историји и традицији. Двадесет трећи август обележава се у Естонији, Хрватској, Летонији, Литванији, Словенији и Шведској док неке друге чланице обележавају 27. јануар, Међународни дан сећања на жртве холокауста.

У оквиру програма "Европа грађанима", за период од 2007. до 2013., Европска Комисија је издвојила 215 милиона евра за подршку програмима заштите локација масовних погубљења, депортација и концентрационих логора, те за програме заштите документације о тим догађајима.

С обзиром на то да је Србија  била суочена с трагичним страдањима као последицом владавине тоталитарног режима, сматрамо потребним да се и у нашој држави прогласи дан сећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима. И на тај начин Србија би исказала поштовање жртвама, као и посвећеност промовисању и унапређењу демократских и европских вредности.

Данас се навршава 68 година од убиства генерала Драгољуба Михаиловића, команданта Југословенске војске у Отаџбини и антифашисте који је био на челу првог герилског покрета на тлу окупиране Европе у Другом светском рату.

Генерал Михаиловић борио се против два тоталитаризма - против фашистичке окупације земље и против успостављања бољшевичког поретка, а за демократске вредности - вишепартијски систем, слободно тржиште, слободу избора, савести, организовања, изражавања, исповедања вере...

Генерал Михаиловић је био министар војске, патриота, борац за слободу своје земље, био је признат од Савезника и добитник је њихових највиших ордена, а стрељан само два дана после монтираног стаљинистичког судског поступка, као и десетине хиљада људи у Србији и Југославији.

У складу са препорукама Европског парламента и Парламентарне скупштине Савета Европе да се обележава дан сећања на жртве тоталитаризма, предлажем да 17. јул, дан када је 1946. године убијен генерал Драгољуб Михаиловић, буде Дан сећања на жртве комунизма којих је од септембра 1944. било више десетина хиљада. Њих су револуционарне власти, без било какве кривице, често и без суђења убиле искључиво из идеолошких и политичких разлога."