Представио се у Господу и отишао у вечност Проф. Др Огњан Адум (1924-2014.) ветеран Југословенске војске у Отаџбини и учесник Другог светског рата.

Рођен је у Београду 1924. године. Рат га је затекао као ученика седмог разреда гимназије. Са великим бројем својих другова чланова Српског културног клуба одлучује да крене у борбу за ослобођење своје земље и прикључује се покрету Драже Михаиловића, Југословенској војци у Отаџбини. Био је распоређен у Штабној чети ЈУРАО 501 (Југословенска равногорска омладина).

Током рата је унапређен у чин подофицира и за заслуге је одликован. По завршеном курсу за шифранта постаје члан обавештајно-контролне службе. Касније прелази у Шифрантско одељење у Штабу ВК ЈВУО.

Једном приликом је Проф. Др Огњан Адум изјавио: "Нисам био ни за фашисте ни за комунисте, па је једина прихватљива опција била наша, Краљевска војска. Све смо радили под слоганом за слободу и демократију против свих диктатура!"

По завршетку рата прикључује се Националној револуционарној српској омладини и уписује Медицински факултет, да би убрзо био ухапшен и осуђен на четири године затвора. После 16 месеци проведених у Забели и Сремској Митровици бива помилован и пуштен на слободу.

До средине педесетих година састаје се са својим ратним друговима када је постојала нека врста неформалне организације. У каснијем периоду посвећује се професионалном усавршавању и прво постаје лекар а касније и професор Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Почетком деведесетих година двадесетог века јавља се нада да би неке ствари могле да се промене и поново се окупља група од 12 сабораца из Другог светског рата и у новембру 1992. године оснивају Удружење припадника југословенске у Другом светском рату. После петооктобарских промена Удружење је регистровано под правим именом Удружење припадника југословенске војске у Отаџбини 1941-1945. Београд.

Проф. Др Огњан Адум је био на челу Удружења пуних 16 година и успешно га је водио кроз тежак период транзиције у нашој земљи када су почеле да се отварају тешке теме из прошлости и дао је велики допринос у расветљавању истине о улози ЈВуО у Другом светском рату.

Племенито срце овог великог човека и борца за слободу и демократију престало је да куца 12.06.2014. године у деведесетој години живота недочекавши рехабилитацију Ђенерала Михаиловића којој је посветио своје последње године живота. Нека му је вечни помен! Слава му и хвала!


М. Павковић
13.06.2014. Београд