Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, која у најновијем сазиву Владе Србије треба да се бави расејањем у оквиру Министарства спољних послова, институционално је најнижег ранга уназад 10 година.
То међутим, по оцени Александра Чотрића члана скупштинског Одбора за дијаспору, "не мора да значи да ће и сарадња Србије са сународницима у свету бити маргинализована и на најнижем нивоу".


Искуство МСП-а
- Министарство спољних послова има велико искуство у контактима са нашим људима у свету. Дипломатско-конзуларна представништва добро познају ситуацију у српској дијаспори. И то такође може да буде од користи за рад Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Будући да на чело МСП-а долази Ивица Дачић, човек који добро познаје српско расејање и има добру комуникацију са јавношћу, може се очекивати да ће бити постављен начелник Управе за дијаспору који ће омогућити да рад Управе буде и ефикасан и транспарентан - каже Чотрић.
 
Кад је због штедње и рационализације 2012. године ресор за дијаспору замењен владином Канцеларијом, подсећа наш саговорник, "пракса је у старту показала да су њене ингеренције нижег нивоа и све што се тиче законских одредби везаних за дијаспору, као и спровођење Закона о дијаспори, морало је да преузме Министарство спољних послова".

- Наравно да би Министарство за дијаспору, али са већим овлашћењима од оних која су имали претходни сазиви, било најоптималније решење. Да је засебан ресор најбоља опција уочено је још последње деценије 20. века када је, поред постојеће Матице исељеника, основано прво Министарство за Србе изван Србије - указује Чотрић.
 
Савети, Агенције
Подсећања ради, први пут у новијој историји је 1992. године Република Србија је формирала Министарство за Србе изван Србије ради сарадње са дијаспором и Србима у земљама окружења. Први министар је био Станко Цвијан, затим Радован Панков и од 1998/99. Мирослав Мирчић.
 
Доласком Слободана Милошевића на чело СРЈ, у Министарству иностраних послова почиње да ради Сектор за дијаспору Савезне Републике Југославије, који је водио Славко Вејновић. Министарство за Србе изван Србије укинуто је 2000. после петооктобарских промена, а недуго затим на чело Сектора за дијаспору у МСП долази Милан Кајевић, дипломатски кадар из Црне Горе. Тих година влада СРЈ, чији је премијер био Зоран Жижић, оснива Савет дијаспоре, али је био кратког даха пошто се убрзо отцепила Црна Гора.

После гашења Министарства за Србе изван Србије, петоро запослених прелазе у новоосновано Министарство за економску сарадњу са иностранством, али без икаквих надлежности нити реалних активности до 2004. Те године Демохришћанска странка Србије добила је ингеренције над новооснованом Агенцијом за дијаспору која је постојала неколико месеци са пет запослених и није имала активности. Новом одлуком Владе, такође 2004. године основано је Министарство за дијаспору. Први министар је био проф. др Војислав Вукчевић.



Матица исељеника
У Београду је фебруара 1949. основано Удружење исељеника и повратника Народне Републике Србије, које је помагало исељеницима приликом долазака у земљу и повратницима. Промена имена у Матица исељеника Србије уследила је 1951. Финансирање из државног буџета трајало је до оснивања Министарства за дијаспору 2004. године.