Четврт века је од почетка НАТО агресије на Србију и Црну Гору, тадашњу СР Југославију. За минулих 25 година, челни људи Алијансе и готово сви државници западног војног и политичког савеза изјавили су извињење и жаљење због недужних цивилних жртава. Нико од њих, међутим, никада није смогао храбрости да народу у Србији и Црној Гори каже да бомбардовања не би било, нити прогона државе Србије са Косова, да је Слободан Милошевић прихватио споразум који су у Рамбујеу понудили представници САД, ЕУ и тадашње Русије.

У САД и у Европи, широм западног света, верују да није добро дирати у још свеже ране и да чињенице о узроцима НАТО бомбардовања, ма колико оне биле истините, огромна већина Срба неће ни да разуме ни да прихвати, јер је њима врховна и једина истина да су их НАТО пројектили убијали, рањавали, рушили им фабрике, болнице, мостове...

Огромна већина Срба са радошћу би дочекала обраћање њима једног моћног државника кога они обожавају, који 1999. није био са агресорима. Државника чија моћна војска нигде на свету није агресор, чије су бомбе и ракете које разарају Украјину одбрамбене, ослободилачке.

Већина Срба моћног председника те велике земље доживљава као наду човечанства, као вођу светске коалиције људске среће и слободе. Данашња Русија, Кина, Северна Кореја, Иран, Сирија, Венецуела... Тај савез је савест света. Будућност која ће раскинути ланце диктатуре и терора у државама ЕУ, у САД, у Јапану, у Канади, у Аустралији...

Стотинак милиона људи на овој планети са чежњом чекају дан великог праска, победу слободарске Русије и њених савезника. За Србе ће то бити и дан васкрсења балканских идеала националних хероја које је антрисрпски Запад, због геноцида и ратних злочина, осудио у хашком трибуналу.

И добро је – говоре београдски, подгорички и бањалучки кремљофили – што милиони Руса беже из раја данашње Русије на антируски и антисрпски Запад. И што слободарски режим у Москви убија вође опозиције, новинаре, адвокате, што обнавља Стаљинове гулаге и у њих прогони сваког ко се противи украјинском армагедону и претњама Западу нуклеарном одмаздом. Мајка Русија се чисти од свог корова. Тако ће се очистити и Србија, и Црна Гора, и Република Српска, кад Балкан огреје сунце из Кремља!

Vox populi, vox Dei. Глас народа је глас Бога. Ова највећа неистина постала је неупитна истина. Тај „глас Бога“ у данашњој Србији је глас Удбе и њене Цркве, пупчаном врпцом повезаних са КГБ и Црквом у Русији. Још је то чвршћи разлог да власт не сме противуречити гласу и већинској вољи српског народа.

Онај кога Срби воле, слику његову и ослободилачко слово З носе на својим беџевима, одећи и заставама, нека им се обрати поводом НАТО агресије на Србију и Црну Гору.

Vox populi, vox Dei. Уосталом, similis simili gaudet. Сличан сличноме се радује.