Многа историјска збивања у српском народу дешавала су се на Видовдан, али тај дан је себе овенчао Косовском битком 1389, поразом који је вековима био национални жалац победе.

Косовски еп и мит, као посрбљена Голгота, трајна је победа духа над силом и живота над смрћу.

Изабравши Видовдан за своју славу, Српски покрет обнове никада није и неће славити тај велики дан као симбол свесног слома народа и државе, жртвовање земаљске Србије ради „небеске“.

Видовдан нам, због горког историјског искуства погрешних избора и одлука, налаже да се увек боримо за оно за шта се морамо и можемо изборити, да подносимо оно што не можемо изменити, и мудрост да разликујемо оно што можемо од оног што не можемо.

Никада се у победи не узнети нити у поразу клонути. Видовдан сведочи да немудро разметање победама може да одведе у пораз, али и да сваки пораз, разумно прихваћен, носи у себи семе победе.

Срећан Видовдан!