Владимир Путин ће прославити победу, Украјина ће преживети, а Русија ће бити поражена! Овакав исход намеће логика збивања у годинама пред нама.
И по цену разарања читавог Донбаса и претварања чаробне Одесе у Мариупољ, не жалећи животе хиљада и хиљада и Украјинаца и Руса, инвазиона војска, њене бомбе и пројектили, „ослободиће“ просторе „Новорусије“. Звона московског храма Христа Спаситеља објавиће победу, а председник Путин тријумф „специјалне војне операције“.
Украјина, међутим, неће потписати капитулацију, нити ће Уједињене нације, Европска унија, НАТО алијанса, или ма која одговорна влада у читавом свету, прихватити окупацију украјинске земље за свршени чин. У „Новорусији“ ће започети герилски отпор. Ланац смрти неће бити прекинут. Запад ће слободни део Украјине претворити у највеће градилиште на свету. Обнављаће се разорени градови и насеља, милиони избеглих Украјинаца вратиће се кући. Савремени „Маршалов план“, препородиће Украјину убрзаније и свестраније него разрушену Немачку после Другог светског рата. Украјина ће постати Израел у срцу Европе. Изложени поретку КГБ-овске слободе и људске среће, и Руси и Украјинци у „Новорусији“ са све већом чежњом биваће загледани у напредак „неослобођене“, прозападне, Украјине.
Глобална изолација Русије биће, заиста, глобална. Европа ће се, у потпуности, одвезати од своје садашње зависности од руског гаса, нафте, угља, енергената који пуне државну благајну Кремља. Да не би банкротирала, Русија ће морати у загрљај са Кином. Окренута Западу, Русија је била и савезник и супарник, али увек „стратешки партнер“. У савезу са комунистичким капитализмом диктаторске и експазионистичке Кине, она ће бити само талац, заробљеник. Ризиковаће и продор кинеских компанија и милиона Кинеза у Сибир, енергетско срце Русије. Теорије антизападних фанатика у Кремљу, да су Руси историјски више азијски него европски народ, и да су гени самог Џингис кана били руски, освајачки, показаће се као највећа опасност за руску државу и нацију.
Претње „сотонама“, које застрашујуће благосиља Рускацрква, „кинжалима“, нуклеарним торпедима и другим оружјима апокалипсе трагично сведоче о изопаченим и, заиста, сатанским умовима у једном великом народу који је порађао и човечанству даривао духовне висине.
Милиони Руса, углавном образованих и младих, беже из овакве њихове државе. Беже на Запад. Многи, за сада, спас траже и у Србији, као и после бољшевичке револуције. Можда ће бежати и одавде. Од српске КГБ-овске сталне ратне политике и пропаганде, која је учинила да већина људи у Србији подржава агресију на Украјину, а санкције против КГБ-овског режима у Кремљу доживљава као светогрђе.
Санкције су морална и цивилизацијска порука Злу. Мала је и нејака Србија за кажњавање московских „силовика“, хидре КГБ-а, и КГБ-у оданог врха данашње Руске цркве. Све и да то хоће, Србија њих казнити не може, али не сме ни погнути главу и не рећи одлучно НЕ „братству“ са виновницима и пропагандистима великог злочина. Ставом моралне, политичке и људске осуде, Србија би, због руског гаса и нафте, привремено и пролазно одмогла себи, али би се, трајно и непролазно, сврстала на слободарску страну света, и на страну разума и савести у самом руском народу.
Економски, технолошки и биолошки изнуреној Русији одбаченој од моћног и демократског света биће наметнута и прескупа утакмица у производњи најмодернијег оружја. Сетимо се „рата звезда“ који је Америка била наметнула Совјетском Савезу и ту империју довела до колапса. Русија садашњег режима доживеће исти пораз. И тај пораз биће пут ка великој промени, а Руси су нација великих преокрета.
Не мора бити ни толико удаљен дан када ће неки руски Вили Брант доћи у посету Кијеву. Покајање, као мелем на ратне ране два једнородна народа. Федерална или конфедерална Украјина. Окончали би се и рат и светска изолација Русије.
