Лидер Српског покрета обнове и прослављени писац Вук Драшковић у ексклузивном васкршњем интервјуу за портал "Хепи БСЦ" говори о потреби Србије да седне на једну столицу, о грешкама које је починио председник Русије Владимир Владимирович Путин, о Украјини као Хирошими већој од Хирошиме, али и то да ли ће преовладати памет у Кремљу.

Драшковић за наш портал отворено и директно говори о свом "ратном лудилу" који је захватио свет, о томе да ли је лудост да се у данашње време организује митинг подршке Русији у Београду, као и о злочинима Русије у Украјини.

Према његовим речима Владимир Путин се одрекао самога себе, а онда нам је изрецитовао песму Изета Сарајлића коју сваки Србин треба да зна.

* Ваша странка издала је "Програмску Декларацију СПО о рату у Украјини", који је њен циљ?

- Циљ је цивилизацијски и морални. Агресијом на Украјину, Русија није погазила само Повељу УН и међународно право. Почињени су и чине се страшни ратни злочини које многи у свету квалификују и као геноцид, уништење и украјинске нације и Украјине као државе. СПО је прва политичка странка у Србији која је усвојила и објавила документ резолутне осуде злочина над украјинским народом и подршке отпору који подсећа на библијски отпор Давида Голијату.

* Написали сте да се председник Русије Владимир Путин одрекао самог себе. Како је до тога дошло?

- Михаил Горбачов је окончао четвородеценијски хладни рат стаљинистичког Совјетског Савеза са демократским Западом. Борис Јељцин је забранио Комунистичку партију и покренуо демократске реформе у Русији. Његовог наследника, Владимира Путина, Запад је дочекао раширених руку, са невиђеним почастима и у Вашингтону, и у Паризу, у Лондону, и у Берлину, и у Риму. Запад је желео нову, европску, Русију. Уз ту подршку и глобалну русофилију, Владимир Путин је могао да лако и брзо Русију преобрази у светску и економску и духовну супер силу, а војно је већ то била. Указала му се била изузетна историјска прилика да душе и лепоте руских Татјана освоје свет и да руско срце буде уточиште за европску тугу, како је говорио Фјодор Достојевски на откривању споменика Пушкину.

Владимир Путин не само да је прокоцкао ту прилику, него је, уместо ка великој будућности, Русију повео натрашке, ка њеној мрачној прошлости. Саплели су га КГБ, убилачка тајна полиција која је само лакше рањена за владавине Горбачова и Јељцина, и антизападна, антихришћанска и у доста чему нацистичка Руска црква. И сам поникао у КГБ-у, Путин је подлегао пропаганди да би западне слободе, демократске институције и владавина закона руску федерацију довели до распада. И да је руском народу урођено да подноси силу власти, диктатуру и терор као чуваре врховних државних и националних интереса! И да је уједињење “руског света”, обнова Совјетског Савеза, тај врховни интерес… Поштујући то јеванђеље смрти КГБ и Руске цркве, Путин је агресију на Украјину “оправдао” тиме да су и Украјина и украјинска нација “историјска грешка” коју ће он да отклони!

* Може ли Србија у овом моменту да седи на више столица или се мора определити?

- Мора се определити за једну од ове две “столице”. За свет слободе или за диктаторске државе које су тамница људске слободе. Да буде са демократским Западом и свим његовим манама, или са државама у којима је терор једини закон и судбина застрашених поданика претворених у робове и зомбије. Холокауст над украјинским народом и однос држава према том великом злочину поставља тврду границу између два цивилизацијски супротстављена света. Уз режим у Кремљу данас су исти такви или сродни режими у Белорусији, Северној Кореји, Сирији, Ирану, Кини, афричким земљама чије самодршце чувају плаћеници “Вагнера”, КГБ-ове легије за “специјалне операције”. Србија не сме да буде у том савезу. И не може, не сме да буде ни неутрална, нити може, нити сме да несврставање на страну Запада “правда” историјским везама Срба са Русијом.

Волети Русију и желети јој оно на шта Србе упућује баш историја, то значи бити данас најснажније и најгласније против злочина над Украјином, јер је то и злочин над великим руским народом, његовом културом, духовношћу и славном историјом.

* Да ли је Украјина постала огромна Хирошима?

- Хирошима већа и од Хирошиме. Пред градовима – костурима, пред са земљом сравњеним варошима и селима, пред људским лешевима широм те огромне и несрећне државе, пред масовним гробницама – нестаје човеку даха, парализује се и мисао. Никада православне Украјинце од православних Украјинаца, у име православне Русије, нису “ослобађали” чеченски џихадисти. Они исти који су говорили на почетку Путиновог председничког мандата: “Две су врсте Руса – Руси у мртвачким сандуцима и Руси који ће бити у мртвачким сандуцима!”

* Да ли је лудост у данашње време у Београду организовати скупове подршке Русији?

- Лудост је блага реч. То је безумље оних који, подржавајући Путина, подржавају своје недавне злочине када је убијана Југославија. Уз њих су и младићи и девојке који не памте ни Слободана Милошевића ни његове крваве јединице за специјалне операције, нити у Србији, чије главне медије и скорашњу историју уређују и пишу официри КГБ и Удбе, могу да сазнају шта је све било и како је било.

* Шта нам треба да би своје зло прекрстили у оно најбоље у нама?

- Само једном за последње две деценије, једна српска телевизија емитовала је документарни снимак о стрељању петорице бошњачких дечака, док калуђер Српске цркве благосиље зверство и убице шкропи “светом водицом”. Та телевизија није имала националну фреквенцију, па ту сцену ужаса није могла да види сва Србија. Они, који су видели, били су шокирани и обамрли од стида. Замислимо да РТС и друге телевизије са националним фреквенцијама суоче Србију са стотинама, са хиљадама документарних сцена о сличним злочинима једног разбојничког режима, почињеним у Босни, у Хрватској, у Херцеговини, на Косову, и широм Србије саме. За неколико дана, Србија би се морално препородила. Милиони људи ослободили би се зла у себи, зла Удбине и државне пропаганде која је сакрила све злочине и за хероје узнела злочинце. Тај лек је, нажалост, још увек, недоступан и забрањен. Али, надам се, биће и мора бити доступан.

* Да ли ће се Србија наћи пред избором или руска губернија или Запад, НАТО и ЕУ?

- Већ је Србија пред тим избором. Надам се да бивши председник Србије Томислав Николић неће бити пророк, да Србија неће бити “руска губернија и рупа на европском ћилиму”. Када би се то десило, а много је данас оних који то желе, Србија би, за само неколико месеци, била економски и развојно осакаћена, драматичније него што је била под санкцијама заведеним режиму Слободана Милошевића. А цивилизацијски и морално Србија би била осрамоћена.

* Има ли данас Срба који би истински носили црни флор за Украјином, као некада за Сарајевом?

- Има их, али мање него пре три деценије. Пропагандна лоботомија над народом о збивањима деведесетих година прошлог века оштетила је памћење и оних који су памтили, а тада нерођеним наметнула неистине за једине истине. Агресивна и приземна, често и нацистичка, путинизација Србије за последњих десетак година, додатно је ослепљивала и хипнотисала људе. Црни флор за Украјином црни је флор и за Русијом. Данас се, и то свакога дана, такав флор носи само на Цетињу. Песник Изет Сарајлић био је велики русофил. Седамдесетих прошлог века, написао је ове стихове:

“Волети Русију уносно није, то је већ јасно и цврчку, хиљаду пута је уносније волети Стару Грчку. Са Старом Грчком и жени си дражи, са Русијом она никада не зна да ли ће у затвору да те тражи или на банкету код звезда.”

Преживео је Сарајево под српским гранатама. Изет Сарајлић данас, у то сам убеђен, не би подржавао руске гранате по Украјини.

* Причали сте о "Путинизованом српском свету" шта сте тиме поручили?

- Ништа никоме нисам поручио, јер и слепи виде да је пропагандна помама за уједињењем “српског света” у разбијеној Југославији, само реплика КГБ-овског и Путиновог пројекта о уједињењу “руског света” у бившем Совјетском Савезу. Идеолози “руског света” су тај програм преузели од Адолфа Хитлера. Под паролом уједињења “немачког света”, прогутао је Аустрију и Аустријанце, као што Путин хоће да прогута Украјину и Украјинце, а барјактари “српског света” да присвоје Републику Српску и Црну Гору.

* Има ли наде да ће се у Кремљу пробудити савест?

- Надам се преокрету у Кремљу, а стрепим да га скоро неће бити. Путин мора да победи, а Украјина не сме да изгуби. И за Ајнштајна је ово претешка једначина са две непознате.